Срећна нова, СМС година

Људске шаке ће и даље остати мале у односу на тело, али ће набилдовани палчеви и прсти несразмерно нарасти, што естетски неће бити нарочито леп призор, али законе еволуције не стварају Данијела Димитровска или Станија, већ неминовност технолошке револуције која тече. Нова људска СМС врста је заправо већ створена. Она куцка поруке махом блесавог садржаја на мобилним апаратима најновије генерације, који полако срастају за наше тело, па ће постати трећа рука, којом ће управљати оне две, редизајниране.

Такав какав је, дакле, никакав – нови човек-андроид послао је за време празничног славља, од 23 часа, 31. децембра, до 12 сати, другог јануара нове године, готово 65 милиона СМС честитки, само у мрежи МТС-а. Збир свих послатих новогодишњих порука је заправо застрашујући доказ отуђености „новог човека”. Погурене главе, он буљи у дисплеј, док прсти раде стенографски прецизно. Чак је и обичан телефонски позив постао старовременски траг људскости који изумире. Следећа фаза мутације ће изгледати, отприлике, овако: на новогодишњој журци слављеници се неће ни цмокнути у поноћ, већ ће једни другима слати стерилне поруке, попут нацртаног крузера, у који сви треба да се укрцају, како би отпловили ка дестинацији званој срећа, са пртљагом у ком се налазе спаковани здравље, љубав и слога. Та порука је била једна од најдоминантнијих у новогодишњој ноћи, а ваљда се нисмо колективно укрцали на „Коста конкордију”. Посао је обављен, порука је истовремено послата на милионе адреса, а мобилни оператери имају право да верују како Деда Мраз заиста постоји.

Познајете ли икога ко је данима уочи Нове године тражио по штандовима на улици честитке са кич мотивима зиме: снежним пахуљама, упакованим поклонима испод јелке, Деда Мразевима који грле дечицу или завејаним кућицама које светле на врху планине…? Биле су то традиционалне породичне, зимске куповине, после којих су маторци пили врућу ракију, а дечица чај. Тражиле су се коверте и поштанске марке, а затим је најталентованији из фамилије, онај са китњастим рукописом, наливпером писао поруке својим најближима. Можда само баке и деке које се опиру новом добу, што због кратковидости, што због дрхтавих руку, држе до тог старог обичаја, па често прескачу поштаре и лично убацују честитке у поштанске сандучиће. Подразумева се, ако им унуци нису у Америци или Канади.

Хајде што се ови данашњи клинци чак и по кафићима мувају шаљући једни другима поруке преко стола – не дај боже да се случајно погледају – него се чак и револуције више не планирају на топлим, братским и завереничким састанцима, већ се уговарају преко друштвених или телефонских мрежа.

Наставак следи на Божић. Мобилне у руке, па ћемо видети…