Портрет без рама: Саша Мирковић

Одавно једно кадровско решење није толико продрмало владајућу коалицију као постављење Саше Мирковића, кадра Српске напредне странке, за помоћника министра саобраћаја. Иако је министар Милутин Мркоњић покушао да ублажи штету наводећи да је задовољан што ће имати помоћника који ће бринути о чишћењу снега на путевима, лавина је кренула. Речи Млађана Динкића да он никада не би ангажовао Мирковића, широј јавности најпознатијег као менаџера Марије Шерифовић у време када је победила на Песми Евровизије 2007, у врху СНС-а схватили су као непоштовање и напад коалиционог партнера.

Чини се, ипак, да је реч о ранијим проблемима између Мирковића и представника Уједињених региона Србије. Пре годину дана, објашњавајући да се разишао са Бошком Ничићем зато што је покрет „Живим за Крајину” 2010. ушао у УРС, рекао је да је Динкић „најомраженији политичар у Србији који је место у влади добио захваљујући превари да ће сви грађани добити по 1.000 евра од бесплатних акција”. Мирковић је тада рекао и да га не би изненадило да иза случаја бацања бомбе на његову кућу у Београду управо тих дана стоје појединци из УРС-а.

А Ничић се онда пожалио: „На локалној Тимочкој телевизији и радију (ТТР), где је Мирковић званично председник Управног одбора, мада сви знају да је он заправо власник тог електронског медија, кренула је невиђена хајка на мене и моје најближе сараднике.”

Иако се у медијима може наћи податак да је овај четрдесетогодишњак, рођен у Бору, у политику ушао рано приступањем локалном Савезу социјалистичке омладине, ипак је познат најпре као естрадни менаџер. У тој улози сукобљавао се и са директором РТС-а Александром Тијанићем и са власником „Гранд продакшна” Сашом Поповићем.

Био је члан и СРС-а, подржавао Томислава Николића на изборима 2008, а у јесен те године као потпредседник Ничићевог покрета постао је члан Општинског већа у Бору, где га је опозиција прозивала за кашњење плата пошто је наводно из општинске касе на име различитих културних дешавања исплаћено 400.000 евра продукцијској кући „Беотон”, чији је Мирковић оснивач. У марту 2011. отишао је од Ничића, а после неколико месеци приступио је Покрету радника и сељака, постао потпредседник, кандидовао се за градоначелника Зајечара и снимио чувени „документарац“ о паковању изборног материјала у ходнику испред Општинске изборне комисије.

У тој кампањи је рекао: „Ја сам остварен човек, имам довољно пара, три стана у Београду, возим најскупљи џип у Србији, али све то сам ја зарадио, нисам ушао у политику да се обогатим.”

После парламентарних избора прикључио се напредњацима и 20. маја у седишту СНС-а славио победу Николића на председничким изборима. Јавност се усталасала у октобру прошле године када је Мирковић поменут као могући нови директор Директората за цивилно ваздухопловство. Садашње постављење за које су га, како сам каже, квалификовале организационе способности (док новинари покушавају да утврде где је и када завршио правни факултет) усталасало је, међутим, владајућу коалицију.

Б. Баковић