Клијенте осигуравају и од отказа

У понудама банака у последње време су сепојавили кредити са обавезним осигурањем клијената од случаја незапослености.Иако се ова опција чини веома примамљивом јер нас ослобађа обавезе тражења жираната и даје нам простор за мање размишљање о евентуалним последицама уколико не будемо могли отплаћивати кредит, ипак, није све тако сјајно.

Чињеница да се кредитна активност банака све више смањује нам говори много тога. Иако је банкарски систем Србије стабилан и сигуран, изложеност банка из квартала у квартал пада из једног простог разлога – пласирање средстава постало је ризично због све већих кашњења у отплати и немогућности наплате, али и због све тежег проналажења добрих и солвентних клијената.

Без обзира на средства обезбеђења које банке узимају при реализацији кредита, наплата увек тешко иде уколико дође до застоја у отплати.

Поједине банке у понуди готовинских кредита имају само кредите са обавезним осигурањем, што значи у старту већи трошак за нас, као и опцију да осигуравајућа кућа може да одбије да осигура наш кредит и да тај исти кредит у ствари не можемо добити.

Уколико аплицирамо за неки од ових кредита не можемо да изаберемо да ли желимо осигурање или смо вољни понудити неког жиранта или неко друго адекватно средство обезбеђења или, можда још исплативије за банку, да нам кредит у крајњем случају одобри са већом каматном стопом и тако више заради.

Уколико, пак, будемо у оној категорији клијената коју ће осигуравајућа кућа прихватити да осигура, очекује нас значајан трошак.

На сајтовима банка овај трошак приказан је или у процентуалном износу или у новчаном износу на репрезентативном примеру или није уопште приказан па се препоручује да се услови кредита добро проуче. Ако на пример осигурање кошта 1,54 одсто од износа кредита увећаног за провизију за обраду захтева кредита (која се плаћа из кредита) и уплаћује се унапред за цео период отплате кредита.

Ово у ствари значи следеће – уколико узмемо кредит од милион динара на седам година, осигурање ће нас по години трајања кредита коштати 15.400 динара, односно унапред за седам година 107.800 динара, израчунали су у „Каматици”. Уколико останемо без посла осигуравајућа кућа ће плаћати за нас максимално 12 месечних рата, а после тога банка опет очекује да ми плаћамо рате.

У најбољем случају, када осигурање плаћа наше рате имамо грејс период од годину дана да се поново запослимо и нађемо извор прихода како бисмо наставили са отплатом кредита. Јер уколико не нађемо нов извор прихода за редовну отплату рата, већ после две, три пропуштене рате кредита банка ће покренути процес принудне наплате.

Дакле, иако нам осигурање може пружити неку сигурност, ипак је ово опција за коју прво треба добро размислити пре него што се одлучимо.

Велики трошак премије осигурања из којег смо покривени за максимално 12 рата кредита није оно на шта би тек тако требало пристати. Јер у случају да нема потребе да осигурање за нас плаћа рате кредита и да превремено отплатимо кредит, нећемо добити назад новац за године кредита које смо превремено отплатили.