Велико славље у Вашингтону

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама је јуче у минут до подне положио своју другу председничку заклетву и тиме формално започео други четворогодишњи мандат. Тај чин ће, међутим, данас имати своју свечану јавну репризу, испред империјалног здања Конгреса на Капитол хилу, после чега ће уследити парада на два километра дугом путу до Беле куће, да би се дан завршио свечаним председничким балом.

Политички фестивал у част Обамине друге инаугурације почео је још у суботу, даном „националног служења”, односно добровољног рада, посвећеном борцу за грађанска права Мартину Лутеру Кингу, коме је посвећен и данашњи национални празник. Обама је са првом дамом и децом уређивао једну вашингтонску школу, а да заврну рукаве потрудили су се и потпредседник Џо Бајден и други политички лидери.

Обама полаже две заклетве зато што уставни датум за отпочињање другог мандата овога пута пада у нерадну недељу, а традиција је да се јавна заклетва свечано полаже само радним даном. Свечане инаугурације су, иначе, традиција стара као и институција председника: прва је одржана у част првог, Џорџа Вашингтона, још далеке 1789.

У Вашингтону се за ову прилику очекује око милион људи, дупло мање него пре четири године. Али прва заклетва првог црног председника САД била је историјски догађај који се више неће поновити. За историју је и то што је Обама реизабран, али то је подстакло видљиво мање емоција него када су пре четири године Американци и свет били фасцинирани подвигом младог и дотле мало познатог сенатора из Илиноиса.

Овог пута нема оног ентузијазма који су симболизовале две речи из Обамине прве кампање: „нада и промена”. Обама је у Белу кућу ушао са амбицијом да промени систем, али је утисак да је систем променио њега. Има за то и објашњења и оправдања: председник је постао у најгоре време, на врхунцу економске и финансијске кризе, па је политички идеализам морао да буде замењен политичким прагматизмом.

На почетку првог мандата Обама је изгледао као Месија; на почетку другог је само политичар који је у председничкој трци успео да дискредитује ривала, републиканца Мита Ромнија, који је у међувремену нестао са овдашње политичке сцене: губитницима се овде не прашта.

Сви констатују да се Обама за минуле четири године променио, али додају да су се променили и Америка и свет. Сви такође уочавају да је на почетку другог мандата председник мање амбициозан, али више одлучан: после многих компромиса са конзервативном опозицијом, овога пута најављује да ће бити много упорнији и непопустљивији у реализовању својих програмских приоритета.

То је већ показао политичком победом над републиканцима око такозване „фискалне литице”: проблем је решен под његовим условима. Опозиција је пре неки дан одустала и од претње да ће блокирати владу тиме што неће гласати за нови законски лимит за њено задуживање: сада су одлучили да јој омогуће да позајмљује још три месеца, а да се у том периоду постигне споразум о смањивању буџетских трошкова.

Обама је решио и да пооштри контролу промета ватреног оружја, а поново говори и о новим прописима за спречавање глобалног загревања, чистој енергији и осталим деловима свог првобитног програма, који су у прве четири године били скрајнути.

Да све те послове бар започне, нема много времена. Искуство показује да „медени месец” сваког реизабраног председника траје само годину дана, после тога пажња се окреће новој председничкој трци и могућим кандидатима за председничку номинацију.

Историја показује да други мандат може да буде и трауматичан. Френклин Делано Рузвелт се тако, после извлачења земље из „Велике кризе”, у другом мандату суочио са новим економским проблемима, Ричард Никсон је био принуђен да свој други мандат „скрати” због Афере „Вотергејт”, Роналд Реган је ухваћен у скандалу са продајом оружја Ирану, Бил Клинтон је преживо „импичмент” (опозив) због афере са Моником Левински, а Џорџ Буш се заглавио у Ираку и председавао у почетку финансијског колапса који је кренуо са Волстрита.

Данашња светковина је празник за све осим за Сикрет сервис, службу за председниково обезбеђење, која је, према речима једног њеног функционера, „спремна за све очекивано и неочекивано”. Свих око милион посматрача инаугурације који буду били у заштићеној зони биће прегледани, а сви су упозорени да не носе са собом никакве торбе и руксаке, па чак ни кишобране.

Тим поводом се подсећа да се Обами упућује више претњи него свим претходницима: у просеку око 30 дневно.

Разлика између прве и друге инаугурације, која није без политичке симболике, јесте и начин финансирања саме свечаности, чији је буџет исти као и пре четири године: око 50 милиона долара. Док за своју прву заклетву Обама није желео да прима прилоге синдиката и корпорација, већ само појединаца, овога пута такве забране нема. Инаугурациони комитет је објавио списак донатора међу којима је осам синдиката и неколико великих компанија, као што су „Мајкрософт”, „Кока-Кола”, „Федекс” и „Бенк оф Америка”. Наглашава се, међутим, да лобисти и политички комитети нису могли да буду дародавци.

Међу популарним звездама масовне културе, главну улогу ће овога пута имати поп-дива Бијонсе, која ће на свечаности полагања заклетве на Капитол хилу отпевати националну химну.