Како је настао чајник
За свега минут-два можете добити врући напитак различитог укуса који се пије у свим деловима наше планете. Поступак је једноставан - узмете кесицу одговарајућег чаја, убаците у шољу, додате по жељи шећер и прелијете прокуваном врућом водом. Кување чаја, међутим, није увек било тако једноставно као данас. У древној Кини, земљи одакле је пре више од 14 векова потекао овај популарни напитак, кување чаја био је прави мали ритуал. Овај напитак припреман је тако што се одређена мешавина трава стављала у шољу и затим преливала врућом водом, која се претходно дуго времена кувала. Онда се чекало да се травке "слегну" на дну шоље, па је чај био спреман за служење.
Први чајници, како се верује, нису настали у Кини, већ на Старом континенту онда када је чај стигао из Азије и постао популаран и на европском тлу. Ипак, према неким подацима, посуде округлог облика, које изгледом нису подсећале на чајнике какве ми данас познајемо, коришћене само за кување чаја употребљавале су се у Јапану од почетка 16. столећа. Овакве посуде биле су челичне, имале су округле дршке и биле су веома лепо украшаване. Мајстори који су израђивали ове посуде били су изузетно поштовани.
Чајници су настали од лонца за кување, направљеног од челика који је стављан директно на ватру. У многим деловима света прављени су чајници који се нису битно разликовали у изгледу, него у величини и начину украшавања. У Русији, на пример, вода за чај кувана је у самовару, а претпоставља се да су Руси овакав начин припреме научили од Персијанаца.
На прагу 18. века у Енглеској, земљи где се чај традиционално пије већ столећима, уместо челичног почео је да се користи чајник од сребра, а прва оваква посуда за кување воде појавила се на британском острву 1670. године. Предност оваквог чајника била је у томе што је напитак у њему дуго остајао врућ. Паралелно са развојем технологије и открићем шпорета који су заменили огњиште и ватру, и чајник је мењао изглед, који је прилагођаван површини рингле. Први аутоматски уређај за кување чаја појавио се на тржишту у прошлом веку, 1937. године. Овај чајник би, када је напитак био скуван, почињао да пишти.
У времену које је уследило, на тржишту су се појавили и нови уређаји за кување воде, овог пута електрични, у којима би вода за одређени напитак била припремана за веома кратко време. Тиме је убрзан начин кувања чаја, али можда и изгубљена чар његовог лаганог припремања.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


