Шта са кафићем који је културно добро

Суботица – На генералној скупштини Мреже градова сецесије, одржаној 26. јануара у португалском граду Авеиро, Суботица је постала 22. град-члан.

Суботичане је о томе информисала организација „Сејв Суботица“ на чијем челу је архитекта др Викторија Алаџић. Захваљујући акцијама ове организације, потом активностима Градског музеја, однегована је свест о потреби да се сачува и заштити градитељска баштина.

То, ипак не значи да појединачна градска културна добра и даље нису изложена опасности од уништења или пропадања, чак и када би о њима бринуо град. Један од таквих случајева је кафић „Папијон“ који се због јединственог ентеријера рађеног у стилу сецесије, од 1993. године, налази под заштитом као непокретно културно добро.

Власник кафића Карло Летић и градска управа већ више од пет година виђају се само у судници Вишег суда у Суботици. Летић је тужио град тражећи одштету за улагање али и ентеријер који је проглашен уметничком вредношћу, а град од Летића тражи да плати надокнаду за закуп који је престао да плаћа пре више од деценије.

У међувремену је објекат у коме се налази кафић враћен у власништво Јеврејске општине, која тражи његово исељење. По многима, био би то и крај овог необичног ентеријера који одаје почаст уметности сецесије.

Судски спор има и дугу предисторију: Летић је кафић отворио првог дана 1989. године у просторијама тада путничке агенције „Компас“. У дуборезу по замисли Карла Ђембера, мајстори Геза и Ленард Скала сачинили су ентеријер за који је др Борислав Стојков из Института за просторно планирање написао да је „врхунски уметнички рад у складу са највишим вредносним нормама које данас постоје у средњој Европи”.

Међуопштински завод за заштиту споменика културе 1993. године ставио је овај ентеријер под заштиту. Свега неколико година касније град постаје власник зграде где је кафић смештен и закупнина расте за 800 одсто, каже Летић. Тада је престао да плаћа закуп и тражи да му општина надокнади улагање, а он би кафић на управљање.

Могло би се помислити да је град оберучке преузео бригу о месту које је постало једно од градских вредности. Уместо тога, од краја деведесетих година прошлог века траје спор како проценити вредност локала који се сматра уметничким делом.

Током последњег, од три, вештачења које је урадио проф. др Зоран Булајић са Факултета примењених уметности, вредност ентеријера је процењена на 3,3 милиона евра.

Међутим, доносећи пресуду, прошле године, Виши суд у Суботици није узео у обзир нематеријалну вредност објекта, проценивши га само на вредност улагања од око 250.000 евра, те је Апелациони суд то замерио и поступак вратио на ново суђење.

У међувремену, судбина „Папијона“ постаје компликованија јер зграда у којој се налази сада прелази у власништво Јеврејске општине која тражи исељење кафића – неплатише, како би издала локал.

До тада, пошто је локал у који повремено свраћају Летићеви пријатељи „закачен“ на заједничко бројило Јеврејске општине, наложено је да се кафићу исече струја.

Прошле седмице пријатељи „Папијона“ су се окупили уз свеће да и тако симболично обележе излазак међународног часописа „Куп де фоле“ у коме је на пет страница професор универзитета у Дебрецину Јанош Герле писао о овом јединственом простору.

У поновљеном поступку суд је на предлог градског Јавног правобранилаштва ангажовао Горана Болића да уради нову, четврту процену вредности локала.

Незванично, један од предлога био је да се „Папијон“ демонтира и пресели на први спрат Градске куће, мада никоме није јасно која би била улога кафића у седишту градске администрације.