Птичје царство Западне Мораве

Овчар Бања – Током акције зимског бројања птица водених станишта, средином јануара, орнитолози су обишли читав ток Западне Мораве, прешавши 220 километара од Пожеге до Сталаћа. Препешачили су обале најдуже српске реке и убележили све птице затечене на води или око ње. Такав попис становника неба први пут је спроведен у зиму прошле године, с циљем да се упознају природне вредности реке и приобаља, као и птице које насељавају тај простор у зимско доба. Попис је спровело Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, са 16 волонтера из насеља уз реку.

– Овог јануара на Западној Морави избројали смо укупно 7.281 јединку од 22 врсте птица водених станишта. У поређењу са зимом 2012, сада је пребројано 1.337 јединки више и једна врста више. Забележено је пет врста којих није било прошле зиме – бела плиска, планинска трептељка, пољска еја, шарена утва и ћубасти гњурац – али сада није било црне роде, великог ронца и поточне плиске. Као и раније, птице су најбројније на подручју Чачка и Краљева, а најмање их је на деоници од Трстеника до Крушевца – каже за „Политику“ Горан Николић, орнитолог и чувар природног добра „Овчарско-кабларска клисура“.

Убедљиво најбројније су патке глуваре (4.183 јединке), следе велики корморан (1.480), патка крџа (520), обични галеб (323), мали гњурац (188), сива чапља (166), велика бела чапља (126), мали корморан (62), барска стрнадица (54), лиска (52), звиждара (44), водомар (29), спрудник пијукавац (25), барска кокица (седам), ћубасти гњурац и планинска трептељка (по пет), лабуд грбац (четири), чегртуша (три), шарена утва (две) и по једна бекасина, пољска еја и бела плиска.

По усвојеном плану рада, у извештај су унете искључиво птице мочварице и врсте виђене само у току једног дана обиласка деонице. Тако у попис нису ушла накнадна, али веома занимљива посматрања орла белорепана, великог лабуда, патке ластарке или шиљкана на језеру у Међувршју, крајем јануара. – Поред пописивања птица, бележене су и појаве које угрожавају опстанак реке и њеног живог света, попут неконтролисаног ископавања шљунка и песка, сече шума у приобаљу, загађивања, лова и криволова. По опстанак птица посебно је погубно узнемиравање током неконтролисаног зимског лова патака које је забележено на читавом току реке, изузев на подручју Овчарско-кабларске клисуре где је лов забрањен. На појединим деоницама, од Трстеника до Крушевца рецимо, патака готово да није ни било, јер се тамо на птице немилице пуца од јутра до мрака – истиче Николић.

Ове године временске прилике биле су наклоњене волонтерима, па су поред Западне Мораве први пут обишли и две њене притоке у чачанском крају, Дичину и Чемерницу. На обе речице забележено је седам врста са 210 јединки, а најбројније су патка глувара, барска стрнадица, сива и велика бела чапља.

Иначе, у заштићеном пределу изузетних одлика на Западној Морави узводно од Чачка, тренутно живи 1.349 мочварица међу којима су најчешће патке глуваре, велики црни корморани, мали гњурци и лиске.