Слатка и берићетна јесен

Крушевац – После благе зиме и топлог пролећа, у крушевачком крају, престоници грожђа и вина, где је још жупан Стефан Немања поседовао засаде винове лозе, виногради су лепо кренули. Машинско окопавање је завршено, а сада је у току ручно уклањање корова око чокота и припремање за заштиту од инсеката. Пољопривредни стручњаци "Рубина" и "Вино Жупе" кажу да се дан по јутру познаје, а то значи да очекују берићетну и слатку јесен.

На подручју у близини ушћа између Западне и Јужне Мораве и жупској котлини, око Александровца, виноградарство и винарство имају вишевековну традицију. Један писани документ каже да је Стефан Немања 1196. године даровао манастиру Студеница неколико виноградарских села у Жупи. И српски кнез Лазар имао је винограде и подруме вина на више локација у крушевачком крају. Француски конзул Деко је 1904. године винородну Жупу назвао српском Шампањом, имајући у виду да је овде клима готово иста као у француској области Бордо.

Зато је винарска кућа "Рубин", која је од 2005. године у већинском власништву београдског "Инвеја", одлучила да на таквој традицији интензивира подизање засада винограда. "Рубин" има плантажне винограде на брду Равњак изнад Крушевца, на путу за жупску котлину, у околини Ражња, Бачине, Рибара, Лучине и Суваје, у Добричеву и Прешеву. У пуном роду је 570 хектара винове лозе, а на 30 хектара су нови засади, у другој години.

Највећим делом гаје се племените сорте за врхунска и квалитетна вина: италијански ризлинг, рајнски ризлинг, шардоне, совињон, смедеревка, ркацители (за бела вина) пино ноар, каберне, совињон, мерло и гаме (за црна вина). Узгајају се поново и традиционалне, али оплемењене сорте: прокупац и тамјаника. Сличан сортимент негују и кооперанти александровачке "Вино Жупе".– Планирамо да сваке године подижемо по педесетак хектара нових засада винограда, јер је то географски веома погодно подручје за винову лозу. Овде, значи, постоје изванредни климатски и педолошки услови, те вишевековна култура виноградарства и винарства. Ми бисмо ишли и на интензивније подизање засада винограда, али нам једино не погодује законска регулатива. Велике површине земљишта су највећим делом у државној својини, а то није на продају. Нама не одговарају уситњене парцеле, а желели бисмо да у следећем петогодишту имамо између 2.500 и 3.000 хектара винограда са сортама које дају врхунска вина – каже за "Политику" Мирослав Јовановић, директор сектора развоја у "Рубину" и наш познати енолог.

"Рубин" рачуна на оплемењене домаће сорте и на веће површине под засадима француских сорти, за које овдашњи стручњаци кажу да дају особен, чак много бољи квалитет на нашем земљишту него у Француској. За "Рубин" производња вињака има посебан значај, пошто на њему остварују око 70 одсто добити. Спомињање вињака, тврде овде, никако није реклама, већ се ради о једном аутономном, специфичном производу, који није ни коњак, ни вино, ни ракија.– Вињак је наш истински бренд. То је вински дестилат који годинама лежи у храстовој буради и јединствен је по много чему. Ево, ускоро ћемо на тржиште пустити вињак који је одлежао 35 година – обећава Јовановић.

Слична је ситуација и у жупском виногорју. Директор Сектора развоја "Вино Жупе" Александар Андрејић каже нам да се жупски крај опоравља после искорењивања фитоплазме, опасне болести винове лозе. Уз помоћ Министарства пољопривреде, санација је обављена на целом подручју, а сада сваке године, кооперанти "Вино Жупе" подижу по педесетак хектара. У плану за наредних неколико година јесте повећање са садашњих 1.500 на око 4.000 хектара под виноградима.