Станови мање вреде, а порези већи

Како власници некретнина у Србији крајем фебруара морају да пријаве порез на имовину, поставља се питање колико је овај намет заправо реалан.

Јер, иако јеод 2008. године тржишна вредност некретнина у паду, по пореским решењима о годишњем порезу на некретнине, станови и куће које поседујемовреде све више.Тако је стан уНовом Београду, корисне површине 51,60 квадратних метара 2006. годиневредео 3.310.000 динара, потом 3.299.000 динара 2007. године, 3.652.000 динара 2008. године, 5.113.000 динара 2009,а онда у 2010, 2011.и 2012.години чак 6.192.000 динара!

С обзиром на тода је та „тржишна вредност” пореска основица на коју се примењујестопа којом се добија годишњи износ пореза, догодило се то да је порез на овакву некретнину 2012. године плаћен више негоза 2006. годину.

Ако узмемо у обзир да је, према подацима Националне корпорације за осигурање кредита, просечна цена квадрата некретнина пала за 20 одсто (просечна цена квадратаје у Београду износила нешто испод 1.500 евра, док је у 2012. цена пала на око 1.200), а промет некретнина се у истом периоду више него преполовио (2008. прометоване су 15.643 некретнине, а 2012.само 6.427), постаје нејасно како је калкулација коју су власници некретнина добили могућа.

Наиме, основицу пореза на имовину чини њена тржишна вредност која се одређује на основу основних и корективних елемената, а утврђује је порески орган на чијој територији се непокретност налази. Основни елементи су корисна површина и просечна тржишна цена квадратног метра одговарајућих непокретности на територији општине.

Корективни елементи су локација и квалитет непокретности, као и други елементи који се утврђују у сваком конкретном случају.

Ово је регулисано како Законом о порезима на имовину, тако и Правилником о начину утврђивања основице пореза на имовину на права на непокретностима.

Тржишна вредност нове некретнине на коју се израчунава пореска основица за обрачун годишњег пореза се по правилнику израчунава на основу статистичких података о просечној прометованој цени за општину,односно град у којој се некретнина налази, односно за постојеће некретнине на основу просечне вредности обрачунатог пореза на пренос апсолутних права. Тај просечан порез се обрачунава опет на основу три последња реализована купопродајна уговора.

Након свих измена закона који су ступили на снагу 2011.године, порез је ставка која је недвосмислено поскупела, што због умањења стопе амортизације, што због промене висине вредности и стопа, а највише због необјашњивог скока укупне тржишне вредности некретнине што је почетна ставка у утврђивању и обрачуну пореске основице и висине пореза.

Поставља се питање како је могуће да укупна тржишна вредност непокретности у години у којој суи цена и промет некретнина драстично опали, по пореском решењу буде већа.

Иако смо од надлежне Управе за јавне приходе (када су у питању београдска решења о порезу на имовину) добили одговор да се они не играју подацима, већ да користе податке Београдског завода за статистику и информатику и податке о плаћеним порезима на пренос апсолутних права, некако из примера произилази закључак да у Србији ипак не постоји криза, већ управо супротно.

И све ово не би било спорно, да неко од надлежних уме да објасни начин на који се долази до укупне тржишне вредности некретнине. Јер на сајту Завода за статистику и информатику Београда последње објављена просечна цена станова у новоградњи у Београду је за период јануар–децембар 2010. године и по квадрату она је износила 183.217динара.

Очигледно је да је методологија којом се утврђује порез на некретнине строго чувана тајна, а они упорни који ипак желе одговоре и објашњење како је услед никад горег стања на тржишту некретнина, тржишна вредност њихове некретнине увећана, могу се жалити надлежном органу који је донео решење о висини пореза. Па,можда им се и посрећи.

 -----------------------------------------------------------------

Квартално плаћање

Рок за плаћање прве рате пореза на имовину грађана истиче 20. фебруара. Највећа пореска стопа за непокретност до 10 милиона динара је 0,4 одсто процењене вредности, а умањење по основу амортизације износи 0,8 одсто годишње или максимално 40 одсто. Порез на имовину плаћа се квартално, а порески обвезници су дужни да плаћају исти износ као и претходне године док не добију ново пореско решење. За кашњење у измиривању те обавезе плаћа се затезна камата.