Европски дупли аршини

Овонедељни закључци истраге бугарских истражитеља и Европола да иза самоубилачког бомбашког напада на Аеродрому Бургас у Бугарској, у јулу прошле године, стоји либанска милитантна група Хезболах, нису изненадили скоро никога.

Иако ова шиитска исламистичка организација оптужбе на њен рачун оцењује као израелска кампању, чак и они који не желе да се мешају у „блискоисточна ратовања”, попут бугарског премијера Бојка Борисова, основано сумњају да Хезболах има везе са терористичким нападом у којем је бомбаш самоубица разнео аутобус убивши пет израелских туриста и њиховог бугарског возача, а ранивши више од 30 људи, већином Израелаца.

Ако се буде доказало да је атентатор имао најмање два саучесника и да су оним имали везе са Хезболаховом милицијом, то ће значити да је ова либанска група, са јаком повезаношћу са режимом у Ирану, први пут од средине осамдесетих починила атентат на европском тлу.

Хезболах (на арапском – Божија странка) настао је 1982. године у време израелске инвазије на Либан да би у међувремену прерастао у организацију која има своје политичко и војно крило. Организовали су терористичке акције у Израелу, Великој Британији, Шпанији, Аргентини и родном Либану, а напади су углавном били усмерени на Јевреје и западњаке.

Иако су је САД, Аустралија, Канада и Израел ставиле на листу терористичких организација, Европска унија одавно одбија да учини исто и тиме члановима Хезболаха онемогући деловања, путовања и финансирање у и из Европе. Холандија је једина европска земља која је Хезболах ставила на своју црну листу, док је Велика Британија то учинила само за војно крило ове шиитске организације.

Индиције да је Хезболах после две и по деценије кренуо да напада и на Старом континенту појачале су позиве Бриселу да не окреће више главу од овог проблема. Тек на инсистирање новинара портпаролка високе представнице ЕУ за спољне односе и безбедносну политику Кетрин Ештон је рекла да је стављање Хезболаха на листу терористичких организација „само једна од опција и да још није донета ниједна одлука”.

Иако стављање Хезболаха на листу терористичких организација за Американце и Јевреје не би требало уопште да буде предмет политичких разматрања, управо то је случај када се доносе одлуке у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ будући да је за сваку одлуку неопходна једногласност „двадесетседморице”.

Француска је та која не жели да се Хезболах означи као део међународног тероризма иако, с друге стране, брзо реагује на радикални исламизам у Малију. Штавише, многи се питају зашто се Француска нећка, будући да су својевремено и њени грађани били на мети.

Организација Исламистички џихад, која се често сматра саставним делом Хезболаха, 1983. је послала двојицу бомбаша самоубице да нападну америчке и француске трупе у Бејруту и при том је међу 299 мртвих било 58 француских падобранаца.

Иако је то био највећи појединачни војни губитак за француску војску од рата у Алжиру 1962, Француска не жели да означавањем Хезболаха за терористе изгуби утицај у Либану, који као њена бивша колонија важи за традиционално упориште француске моћи на Блиском истоку.

Немци су се, такође, досад премишљали и остављали Французима да одлуче шта је најбоље за ЕУ. Међутим, забринутост све више расте и у Немачкој будући да, како преноси недељник „Шпигл” немачка државна безбедност је у анализи 2011. утврдила да у тој земљи Хезболах има близу 1.000 чланова.

Све више се експерти питају да ли је промућурно за Европљане то што не желе да дирају Хезболах због страховања да би то био удар у осиње гнездо.

Док је таква бојазан можда и оправдана, један од разлога који се понекад помиње је најгори изговор који Европљани могу да нађу. Будући да је Хезболах и политичка партија, понекад се као аргумент за нестављање на црну листу наводи то да би то променило политички ситуацију у Либану и изазвало нестабилност.

Међутим, тај аргумент само показује колико некад Европљани користи дупле аршине у својој спољној политици и то чак у истом региону.

Наиме, ЕУ је 2003. на своју листу терористичких организација ставила палестински Хамас, при чему ће три године касније „хамасовцима” дозволити да учествују на парламентарним изборима.

Тек када је Хамас однео победу на слободним изборима, ЕУ је Палестинској управи под Хамасовом контролом ускратила финансијску помоћ и директно утицала на поделе међу Палестинцима које су довеле до међупалестинског сукоба.

У исто време лидери ЕУ су одбијали и убеђивања сопственог високог представника за спољну политику и безбедност Хавијера Солане да се и Хезболах стави на црну листу.

Тада је ЕУ поприлично изгубила кредибилитет међу муслиманима на Блиском истоку, али је и пропустила шансу да почне пацификацију Хамаса и да његово политичко крило постепено натера да се одрекне тероризма.

Уколико истрага напада у Бургасу покаже да иза свега стоји Хезболах, не би требало да зачуди, кажу експерти, да се „двадесетседморица” договоре да на црну листу ЕУ ставе само војно крило Хезболаха. Питање је само да ли се после три деценије може јасно разликовати политичко и војно крило Хезболаха.