Да ли ЕП тражи нове уступке

У резолуцији о Косову, коју је у четвртак усвојио Спољнополитички одбор Европског парламента, поред већ помињаних тачака које се позивају на спровођење Ахтисаријевoг планa, тражи се и укидање „паралелних структура” на северу Косова, повлачење служби безбедности и правосудних тела и одбацивање поделе Косова, а поново се „охрабрује” пет чланица уније које нису признале Косово да то учине.

Захтеви ЕП нису никаква новина, јер се са сличним резолуцијама Београд суочава од 2008, али се поставља питање колико важности треба придавати овим захтевима и како власт у Србији „чита” ове поруке, после свих „задатака” дипломата западних земаља који су испоручени Београду последњих месеци.

У предлогу резолуције, чији ће коначан текст бити сачињен на темељу свих прихваћених допуна, каже се и да ЕП „прима на знање окончање надзиране независности Косова” на темељу става међународне управљачке групе да је „решење за статус Косова суштински спроведено”.

У предложеном тексту, усвојеном уз већину прихваћених амандмана, наводи се да се ЕП противи подели Косова, „осим ако не дође до другачијег решења обостраном сагласношћу”. На ову формулацију један посланик ставио је вербалну примедбу, тражећи да остане само став да се ЕП противи подели Косова.

Иако резолуције ЕП нису обавезујуће, ипак, имају извесну политичку тежину и показатељ су општег расположења, самим тим што се увек усвајају великом већином гласова и одражавају главни ток бриселске политике.

На питање да ли постоји нека разлика у „охрабривању” пет чланица које нису признале Косово да то сада учине, професор ФПН Предраг Симић каже за „Политику” да је вероватно да се ови сусрети председника и премијера у једном делу ЕП тумаче као корак у правцу који одавно прижељкују и да одатле и потиче позив преосталим земљама да то учине.

„Не би ме изненадило да се појаве и нови захтеви Србији, утолико пре што су изгледи за добијање датума за преговоре, о чему се говори у тој резолуцији, доста мали због предстојећих избора у Немачкој, тако да се у том простору свашта још може појавити”, најављује Симић.

Он оцењује да је резолуција глас оних који желе уступке и виде прилику да се ствари реше до краја. Отуд и најава немачког амбасадора у Београду Хајнца Вилхелма да Србија треба да отвори место Косову у УН и свим другим међународним организацијама. Симић подсећа да још од прошле године знамо да, нарочито у Немачкој, има доста људи који сматрају да би за то чланство Србија морала и формално да призна Косово”.

Аналитичар Душан Јањић сматра да ЕП говори о нечему што је у току, а то је могућа промена мишљења у неколико од пет држава које нису признале независност Косова, и то у име заједничке европске политике.Јањић каже да они то свакако неће урадити пре завршетка разговора о нормализацији, али га не би изненадило да споразум о нормализацији протумаче као сигнал да је Србија прихватила ту нормализацију и да онда тих пет чланица нема више тако тврду обавезу у истрајавању непризнавања Косова.

Упитан за коментар да ли мисли да власт озбиљно „чита” те резолуције, Јањић каже за „Политику” да би влада на основу ове резолуције требало да гради заједничку позицију на основу онога што њој одговара у тој резолуцији.

„А њој одговара захтев да се одреди датум за преговоре и у суштини позитивна оцена досадашњег понашања власти Србије у преговорима”, каже Јањић и наглашава да све оно што не одговара: као што је позив да земље које нису признале Косово то учине – не треба да нас изненади.

„Морамо да схватимо да је то унутрашња ствар ЕУ и тих земаља. Неке од тих земаља одавно су у трговини да признају Приштину, као на пример Грчка. Ова резолуција је подстицај да се та трговина око имена са Македонијом и признања Косова заврши”, казао је Јањић и подсетио да ЕУ има механизме да некога натера на заједничку политику.

Он наводи пример Кипра, који се нашао у самоизолацији, јер је у одбрану севера своје територије блокирао многе одлуке.

„Уопште не треба да се изненадимо ни када је у питању Шпанија, јер је она, као и Румунија, рекла да неће признати Косово, али да неће дозволити да оне буду последње чланице ЕУ које га не признају”, закључио је Јањић.

За Румунију, као што се већ види, Косово ће бити сасвим фини штап у преговорима око влашког питања и положаја румунске православне цркве.