Четвртина деце у Србији рођена ванбрачно

Свака четврта жена у нашој земљи рађа дете ван брака – од 65.598 беба које су рођене у 2011. години чак 15.708 новорођенчади није рођено у брачној заједници, упозоравају подаци Института друштвених наука. Да ли се овај податак може посматрати кроз потребу за еманципацијом или су ветрови транзиције који снажно шибају овим делом Балканског полуострва „одували“ мушкарце који су мотивисани да се храбро ухвате у коштац с непроспаваним ноћима, мењањем пелена, сузама и малим богињама свог детета, школским задацима и изазовима пубертета? Биљана Станковић, истраживач Института друштвених наука Србије, ипак не нагиње феминистичкој интерпретацији ове чињенице. Бар не кад је наша земља у питању.

„У скици за портрет жене која рађа дете ван брака (најчешће) налази се мајка која је млађа од 25 година, која је незапослена или има статус издржаваног лица и има средњу школску спрему – то су обично младе девојке којима се трудноћа десила док су правиле планове за будућност. Статистика показује да је 1991. адолесценткиња била мајка сваког трећег детета рођеног ван брака, а 2010. године свако шесто дете рођено у ванбрачној вези родила је адолесценткиња. Међу запосленим женама које доносе дете на свет ван брака највећи је проценат оних које обављају најједноставније физичке послове, а најмање има жена које су стручњаци у свом послу. Занимљивост у вези са образовним профилом гласи да образованије жене чешће размишљају на конзервативан начин – чешће улазе у брак и рађају децу у брачној вези”, објашњава наша саговорница.

Она додаје да у другу категорију жена које на порођај одлазе без венчаног листа спадају даме на почетку четврте деценије живота које су свесно донеле одлуку да желе да одгајају дете независно од жеље свог партнера.

 „Некада су у питању партнери који живе у заједници, а некад самохрано родитељство. Ванбрачна деца на свет долазе и у тзв. обичајним браковима у којима партнери живе заједно и гаје децу без венчаног листа. Ми немамо податке о броју ванбрачних заједница у нашој земљи и чекамо резултате пописа који ће нам први пут дати одговор на то питање. Бројна социолошка истраживања сведоче да се многе ванбрачне везе претварају у брачне након рођења детета, најчешће између дететовог првог и трећег рођендана – у Шведској се, примера ради, многе ванбрачне везе чешће завршавају браком него у Великој Британији. Истраживања, међутим, говоре да су ванбрачне везе мање стабилне од брачних – резултати велике европске студије говоре о томе да свако пето дете доживи разлаз родитеља до свог петог рођендана у односу на свако десето дете рођено у браку”, каже Биљана Станковић.      

Наша саговорница додаје да је почетком шездесетих година прошлог века више од половина очева деце рођене ван брака признало очинство, док је у 2004. свега 40 одсто очева дало детету своје презиме, а све је ређе и склапање брака после рођења детета. Док су 1960. године родитељи сваког петог детета склопили брак након рођења детета, 2004. је тек свако 33. дете рођено ван брака постало „брачно“.

Национална фертилитетна географија говори да највећи број деце која нису рођена у брачној вези долази на свет у Костолцу, у коме чак 66 одсто мајки рубрику „брачно стање” попуњава са „неудата“, а најмање у Ивањици, где свега пет одсто мајки рађа дете ван брака. У великим градовима Србије проценат ванбрачно рођене деце је испод националног просека – тако је у Београду 1991. године 12 одсто мајки родило дете ван брака, а две деценије касније 20,5 одсто. Већи проценат ванбрачне деце рађа се у приградским општинама престонице него у „кругу двојке”. 

Најмање деце ван брака на европском континенту рађа се у Грчкој – свега 7,3 одсто, а највише на Исланду, на којем чак 64 одсто мама на порођај одлази без бурме. Регионално посматрано, у скандинавским земљама највећи број мајки решава да дете роди у ванбрачној заједници, а у медитеранским земљама веома мали број мајки се одлучује на овај чин.