Краљев споменик подупире шупе
Панчево – Међу стаблима парка у центру Панчева до половине седамдесетих година прошлог века видљива је била велика бетонска плоча. Касније је на њу нанета земља, и прекривени су последњи остаци једног вредног уметничког дела. Старији Панчевци памте да се на том месту налазио споменик краљу Петру Првом, рад Петра Палавичинија.
Иако у нас приче о срушеним споменицима нису ретке, ова је по много чему изузетна. Палавичинијев монумент, бронзани краљ на коњу, подигнут је крајем 1932. године. а већ 1941. окупатор је срушио споменик и бацио га на сметлиште иза панчевачке болнице. После рата, омладинци Панчева, спремајући се за радну акцију, разбили су споменик на комаде и продали га у "старо гвожђе", не би ли дошли до новца за опремање бригадира. О томе нам је пре петнаестак година сведочио тада пензионисани директор некада познате панчевачке фирме, после рата омладински функционер, који је непосредно руководио преносом споменика краља Петра на отпад. Омладинци су лепо зарадили од продате бронзе, сведочио је тада бивши омладински руководилац.
О судбини неколико метара високог постамента, богатог фризовима, међутим, ништа се није знало до пре три недеље, када је Панчевац Милорад Николић дошао у канцеларију Николе Влајића, директора панчевачког Завода за заштиту споменика културе, тврдећи да се остаци постамента овог споменика, са рељефима, налазе у дворишту његове недавно купљене куће.
– Чим сам угледао како из зидова шупа и других помоћних просторија у дну куће вири чудно камење са ликовима српских војвода и неколико других комада, јасно ми је било о чему је реч. Као дете играо сам се око тог споменика и јасно памтим делове постамента – каже Милорад Николић.
У дворишту куће, удаљене око двеста метара од центра града, избројали смо петнаестак комада који засигурно потичу из постамента споменика, али Николић каже да није искључено да ће се још тога наћи када све шупе буду рашчишћене. Нажалост, више је него сигурно да сви делови постамента нису сачувани.
– Комшије кажу да је после Другог светског рата у овој кући била каменорезачка радња извесног Стевана Ћосића. Кажу, тог камења са фризовима и рељефима било је пуно двориште. Мајстор је са дебелих камених громада скидао рељефе, а остатак користио за своје потребе, вероватно за прављење надгробних споменика – прича нам Милорад Николић.
Логичан је закључак да је каменорезац, вероватно, купио после рата цео постамент и пренео га у двориште своје куће. Никола Влајић, директор Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, вели да је запањујуће да више од шест деценија нико за ово није знао, јер нико од оних који су видели делове постамента у каменорезачкој радњи Ћосића, а одмах је видљиво да је реч о уметничком делу, то није пријавио. Влајић каже да ће преостали делови постамента ускоро бити пренети у Завод и послужити за реконструкцију постамента, јер у Панчеву већ више од годину дана постоји Одбор за обнову споменика краљу Петру Првом.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
