Ратари купују „Малу Босну”

Суботица – Најављени долазак компаније „Ал Дахра“ из Дубаија покренуо је и суботичке ратаре. Са идејом да „када могу странци, зашто не би могли и они”, окупило се 178 ратара како би купили пољопривредно добро „Мала Босна“ које се након две неуспеле приватизације налази у реструктурирању. – Знали смо да не можемо да парирамо приватницима који на тендерима купују пољопривредна добра, али сматрамо да ако пропустимо и ову прилику, онда се може догодити да све приватизације комбината и прерађивачких капацитета остану мимо нас пољопривредника – каже за „Политику“ Мирослав Киш, председник Удружења сељака и председавајући Иницијативног одбора групе ратара спремних да купе „Малу Босну“.

Суботички ратари писмом су се обратили министарствима пољопривреде и финансија, Агенцији за приватизацију, која је тренутно власник 71,79 одсто акција „Мале Босне“ и поставила је заступника капитала, те покрајинској и градској власти. Киш каже да су разговарали са градоначелником Суботице Модестом Дулићем, али и да су позвани у Агенцију за приватизацију где су им, у присуству представника Министарства финансија, објаснили процедуру коју треба обе стране да спроведу до објављивања нове продаје овог пољопривредног добра у суботичком приградском насељу.

– Више не можемо да наступамо као група грађана, већ морамо да направимо или конзорцијум или акционарско друштво, док Агенција треба да дефинише величину и парцеле које се продају. И поред тога што је „Мала Босна“ два пута приватизована, још увек се не зна тачно са колико земље располаже и које су међе парцела. Такође се очекује и да се подвуче рачун и утврде њена дуговања. За сада су нам само рекли да она вишеструко премашују њену вредност – каже Киш.

Незванично од ратара се може чути да се процењује да су дуговања „Мале Босне“ око седам милиона евра, док је на сајту Агенције наведено да проблем предузећа представљају и нерешена дуговања према Агробанци.

Ратари очекују да у овом случају држава покаже спремност као и код купаца из Дубаија – да отпише или на себе преузме цео или укупан дуг пољопривредног добра. Киш каже да уколико министри буду поштовали само део обећања која су им дата, ратари ће први пут бити у прилици да купе и газдују неким пољопривредним добром. Овде не би појединци куповали парцеле, као што је био случај у Новом Бечеју, објашњава Киш, већ би ратари организовани као правно лице, купили пољопривредно добро у целини.

– Ми чак имамо и банке које су заинтересоване да нас прате и дају позајмицу за ову куповину, јер сви знају да нећемо оставити предузеће у дуговима као што су то учинили претходни власници. Осим тога, можда конкуришемо и код фондова, па и овог арапског који обећава улагање 100 милиона евра и камату од 1,8 одсто на годишњем нивоу – каже Киш.

Пољопривредно добро располаже са, како се процењује, 430 хектара ораница, има 17 запослених, пољопривредне машине и зграде, али и велика дуговања због којих се тренутно налази у реструктурирању. Предузеће је први пут на тендеру 28. јануара 2008. купила Вишња Јерковић, ћерка Милета Јерковића, за 160 милиона динара, а почетна вредност била је 51 милион динара. Након тога, предузеће мења власника и за председника управног одбора долази Пеђа Малишановић, а маја 2010. године Агенција је раскинула приватизациони уговор.