Државно тровање

Афера са ризичним млеком, која је запљуснула читав регион, поново је показала сву неозбиљност наше државе у контроли тржишта хране, али и то како код нас све може да се исполитизује и да нико не сноси одговорност. Због чега то тврдимо? Да кренемо редом.

Чим су се појавиле информације, и то из БиХ, о томе да је у неколико земаља региона почело повлачење млека хрватских произвођача, наши надлежни су одмах изашли са бенседин саопштењем – тога код нас нема. Потом су, ипак, обавили анализе и на основу шестине узорака утврдили да је све у реду. Међутим, дан или два касније, ето нама нове информације – готово десет одсто узорака је сумњиво. Чији су узорци, којих произвођача и шта то значи „сумњиви”, наравно, нисмо сазнали. Но, ни ту није крај. Горан Јешић, покрајински секретар за пољопривреду, написао је на Твитеру да су резултати њихове анализе сасвим другачији од званичних и да су готово алармантни.

Шта сад да се ради? Неко нас трује? Пре свега лажним информацијама, а потом и млеком? Хоће ли коначно да се постави питање одговорности челника Министарства пољопривреде и њихових инспекција. Или оних у покрајинском Секретаријату за пољопривреду, у зависности од тога чији се резултати покажу (не)тачним. Да ли је и наша професија преносећи званичне, сервиранеинформације, постала део инсценираног умиривања јавности и политизације афере са млеком на релацији централно-покрајинско руководство Србије. Ко је одговоран што смо увучени у то?

У прошлу недељу, пишући о томе какву храну једемо, питали смо нашу државу зашто не поступа у складу са Законом о безбедности хране када је обећала да ће редовно обавештавати јавност о томе чије су намирнице проблематичне. Од 2009, када је то обећано, државне институције нас ни у једном случају нису упозориле на опасну храну. Најновије оправдање да немамо софтверза објављивање таквих података готово да је смешно. Па ште сте радили три године!? Што га нисте измислили?

Друго питање је – где је завршио кукуруз који је заражен афлатоксином, а који су нам вратили Италијани још јесенас?  . Надлежни кажу да је било дозвољено да иде само у биогориво, али су недавно признали и да постоји могућност да су га неодговорни произвођачи ставили у храну за животиње. Да ли се тако понаша озбиљна држава? Нормалан човек, бринући о себи и својој деци, не може а да се не упита – шта ми све једемо и пијемо, ако је у храни за говеда завршио заражени кукуруз.

Одговора на ова питања нема.

Можда ће ова афера, ко зна, донети нешто добро. Да, најпре, ваљано захвалимо комшијама из региона што нам скрећу пажњу да се код нас и око нас дешава нешто што би требало озбиљно да схватимо. Друго да поштујемо своје прописе и треће да неког извучемо на светлост дана и јавно покажемо и прикажемо да нас трује дозираним вестима, а потом и нерадом. А можда се деси и незамисливо, па наше инспекције пронађу нешто што не ваља. Питамо и чекамо.