Državno trovanje

Afera sa rizičnim mlekom, koja je zapljusnula čitav region, ponovo je pokazala svu neozbiljnost naše države u kontroli tržišta hrane, ali i to kako kod nas sve može da se ispolitizuje i da niko ne snosi odgovornost. Zbog čega to tvrdimo? Da krenemo redom.

Čim su se pojavile informacije, i to iz BiH, o tome da je u nekoliko zemalja regiona počelo povlačenje mleka hrvatskih proizvođača, naši nadležni su odmah izašli sa bensedin saopštenjem – toga kod nas nema. Potom su, ipak, obavili analize i na osnovu šestine uzoraka utvrdili da je sve u redu. Međutim, dan ili dva kasnije, eto nama nove informacije – gotovo deset odsto uzoraka je sumnjivo. Čiji su uzorci, kojih proizvođača i šta to znači „sumnjivi”, naravno, nismo saznali. No, ni tu nije kraj. Goran Ješić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, napisao je na Tviteru da su rezultati njihove analize sasvim drugačiji od zvaničnih i da su gotovo alarmantni.

Šta sad da se radi? Neko nas truje? Pre svega lažnim informacijama, a potom i mlekom? Hoće li konačno da se postavi pitanje odgovornosti čelnika Ministarstva poljoprivrede i njihovih inspekcija. Ili onih u pokrajinskom Sekretarijatu za poljoprivredu, u zavisnosti od toga čiji se rezultati pokažu (ne)tačnim. Da li je i naša profesija prenoseći zvanične, serviraneinformacije, postala deo insceniranog umirivanja javnosti i politizacije afere sa mlekom na relaciji centralno-pokrajinsko rukovodstvo Srbije. Ko je odgovoran što smo uvučeni u to?

U prošlu nedelju, pišući o tome kakvu hranu jedemo, pitali smo našu državu zašto ne postupa u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane kada je obećala da će redovno obaveštavati javnost o tome čije su namirnice problematične. Od 2009, kada je to obećano, državne institucije nas ni u jednom slučaju nisu upozorile na opasnu hranu. Najnovije opravdanje da nemamo softverza objavljivanje takvih podataka gotovo da je smešno. Pa šte ste radili tri godine!? Što ga niste izmislili?

Drugo pitanje je – gde je završio kukuruz koji je zaražen aflatoksinom, a koji su nam vratili Italijani još jesenas?  . Nadležni kažu da je bilo dozvoljeno da ide samo u biogorivo, ali su nedavno priznali i da postoji mogućnost da su ga neodgovorni proizvođači stavili u hranu za životinje. Da li se tako ponaša ozbiljna država? Normalan čovek, brinući o sebi i svojoj deci, ne može a da se ne upita – šta mi sve jedemo i pijemo, ako je u hrani za goveda završio zaraženi kukuruz.

Odgovora na ova pitanja nema.

Možda će ova afera, ko zna, doneti nešto dobro. Da, najpre, valjano zahvalimo komšijama iz regiona što nam skreću pažnju da se kod nas i oko nas dešava nešto što bi trebalo ozbiljno da shvatimo. Drugo da poštujemo svoje propise i treće da nekog izvučemo na svetlost dana i javno pokažemo i prikažemo da nas truje doziranim vestima, a potom i neradom. A možda se desi i nezamislivo, pa naše inspekcije pronađu nešto što ne valja. Pitamo i čekamo.