Мошти светог Ђорђа у Прокупљу

Прокупље – Стара прокупачка црква, која потиче с краја деветог или почетка десетог века, по много чему је јединствена. Она, најпре, споља има изглед тробродне базилике, а унутра је петобродна. У јужном, петом броду, чији је улаз био зазидан у време турских најезда, чувају се мошти светог Прокопија. По доношењу земних остатака овог ранохришћанског свеца, град је добио по њему име – град светог Прокопија, односно данашње Прокупље. Први пут се под тим именом помиње у једној повељи кнегиње Милице из 1395, којом она поклања манастиру светог Пантелејмона на Светој гори, између осталог и "виноград ва граде свјатаго Прокопија".
Међутим, мало је познато да се у овом храму чувају мошти још једног светог ратника – светог Ђорђа.

По казивању проте Лазара Бараћа, намесника топличког, ћивот са моштима светог Ђорђа донела је у Топлицу породица Пешић, када се крајем 19. века досељавала из села Лопиже код Сјенице. Миле Пешић донео је ћивот у село Пребрезу подно Јастрепца где се настанио, са аманетом предака да га преда првој цркви која није порушена. Таквих у Топлици скоро да није било.

Пешићи су ћивот спаковали у ковчег где се чувала девојачка спрема. ако би неко случајно сео на тај ковчег, одмах би нешто од стоке страдало: крава, овца, свиња... Отуда се Миле одлучи да пређе педесетак километара до Прокупља и ћивот преда цркви. Његов унук Слава сећа се да је са дедом долазио 1934. године да се поклони моштима светог Ђорђа, кад су патријарх Варнава и краљ Александар Карађорђевић присуствовали великој свечаности обележавања хиљадугодишњице прокупачке цркве. Тада је и основан одбор за изградњу нове цркве за смештај моштију светог Ђорђа. Пројекат је урадио познати београдски архитекта Дероко, а одређено је и место – поред зграде Начелства. Ускоро је избио рат, па је све остало само на покушају.

Недавно је, по одлуци господина Иринеја, епископа нишког, део моштију светог Ђорђа однет у Крушевац и положен у цркву која носи име овог свеца. Тада је, уз одговарајућу молитву, после много векова, отворен ћивот. У њему су нађени делови шаке, као и коже са главе обложене косом. Свештенике и научнике изненадила је, такође, унутрашњост ћивота. На горњем поклопцу откривен је графички лист издуженог облика, подељеног на седам поља. У средини је представа свете Тројице, а на шест поља представљен је циклус о светом Ђорђу. Све је праћено и црквенословенским текстовима.

Према првим налазима археолога, вероватно је реч о графичком раду из друге половине 18. века, који подсећа на радове знаменитог Христифора Жефаровића. Ако се то потврди, биће ово први примерак његовог или сличног рада јужно од Саве и Дунава. Како је овамо доспео, тек треба да се утврди. По речима проте Лазара, ових дана се озбиљно ради на покретању акције за изградњу храма светог Ђорђа. Дирекција за изградњу планира да се он подигне на брегу код Дома старих и у својим плановима зацртала је 40 ари плаца. Остаје да се огласи и Општина и донатори, наравно.