Тајне ћивота светог Ђорђа

Прокупље – Кад је недавно отворен ћивот у којем се чувају делови моштију светог Ђорђа, о чему је "Политика" известила – на унутрашњости поклопца откривен је занимљив графички лист са представама из живота овог светог ратника. На његову изузетност скренула је пажњу Мирјана Јоцић, археолог и директор Народног музеја Топлице у Прокупљу.
Позвала је одмах Радмила Хаџиманића, музејског мајстора фотографије, који је направио снимак. Да би проверила своје претпоставке, директорка је фотографију гравире послала Бранки Иванић, историчару уметности у Народном музеју у Београду. Пошто је видела да је реч о заиста изузетном делу, Бранка Иванић је затражила мишљење најчувенијих експерата: професора Далуге из Варшаве и професора Тимотијевића са Катедре за српску уметност новога века.

Пољски научник се сложио са мишљењем историчарке Иванић да је реч о раду из друге половине 18. века, а да су слова налик онима из "Описанија Јерусалима" Христифора Жефаровића. То је потврдио и професор Тимотијевић додајући да је веома важна чињеница да примери овакве графике до сада нису нађени јужно од Саве и Дунава.

Захваљујући директорки Јоцић, "Политика" је у прилици да ексклузивно објави фотографију овог графичког листа. Користећи, исто тако, опис који је дала Бранка Иванић, можемо читаоцима да разјаснимо поједине сцене са ове сложене ликовне композиције.

Као што смо већ писали, гравира је подељена на седам делова. У централном делу је представа свете Тројице са натписом на црквенословенском (у преводу: СВЕТА ТРОЈИЦА). Лево од ове сцене је приказано мучење светог Ђорђа на точку (натпис: С.Г. РАСТРЖУ НА ЖЕЛЕЗНОМ ТОЧКУ) а десно је сцена његовог мучења у ужареној пећи (натпис: С.Г. ПОЛАЖУ У ВРЕЛУ ПЕЋ). Испод главне сцене су две представе чуда која је чинио свети Ђорђе: како спасава младенце (натпис: С.Г. ОСЛОБАЂА МЛАДЕ) и како му млади приносе дар (натпис: МЛАДЕНЦИ ПРИНЕСОШЕ ДАР У ЦРКВИ). По крајевима листа су по једна композиција: налево горе је представљена молитва светог Ђорђа, а доле његово погубљено тело и глава (натпис: СЕЧА ГЛАВЕ СВЕТОГА ЂОРЂА). На десној страни је опет свечева молитва горе, а доле је он на коњу са дететом и женом поред (натпис: С.Г. ОСЛОБАЂА МЛАДЕНЦА О АМИРИ) .

"Избор сцена, сликање војника и власти у турском оделу и нарочито помињање речи "амир" упућују на локално, јужносрпско порекло овог графичког листа", написала је Бранка Иванић. Да ли је, дакле, реч о раду неког од Жефаровићевих ученика или његовом лично, треба да научници одгонетају.