Обамини атентати

„Кад год ЦИА негде види три човека како прескачу конопац, то се одмах проглашава центром за обуку терориста”, гласи виц који је наводно потекао из Стејт департмента, а ових дана цитиран у контексту расправе о новом шефу најпознатије шпијунске организације света и њеном програму „атентата даљинским управљачем”, из беспилотних летелица које у војном жаргону имају посебно име „дронови”.

Њима, односно ракетама које носе, од 2002. убијено је, према медијској евиденцији, између 3.000 и 4.500 људи, у Пакистану, Авганистану, Сомалији и Јемену. Недавно је откривена и нова база са пистом за дронове у Саудијској Арабији, постоји и једна у Џибутију, а у плану је и њихова мрежа у подсахарској Африци, пошто је Ал Каида своје испоставе отворила и у Малију.

Дронови су оружје које је увео председник Џорџ Буш, али га је усвојио и његову употребу знатно проширио Барак Обама. Добивши, на самом почетку првог мандата, Нобелову награду за мир више за своје речи него дела, Обама је свој миротворни кредибилитет потврдио окончањем рата у Ираку и орочавањем (до краја 2014) оног у Авганистану. Али ће по свој прилици у историју ући због „спискова за ликвидације” дроновима које наводно лично одобрава.

Дронови су постали омиљено оружје америчког „рата против терора” који је започео као реакција на напад Ал Каиде 11. септембра 2001. Од тада је прошла цела деценија и увелико започела друга, том рату се не види крај, а питање је да ли ће га икад и бити, с обзиром на то да је тешко замисливо време кад САД негде на планети неће имати неког ко јој не жели зло.

У овом рату међутим не важе правила ратовања, па је сасвим разложна дилема не врши ли највећа сила на овај начин ратне злочине? У рату се противнички војник убија да он не би убио тебе, и он је географски омеђен државним или неким другим границама где се налазе сукобљене војске. У овом случају, географске међе су условне, а противници, који нису у униформама, убијају се превентивно, само због тога што „можда” спремају нешто против Америке.

Дронови су у почетку коришћени за ликвидације високих функционера Ал Каиде, али кад је тај списак исцрпљен, прешло се на групе чије се понашање поклапа са моделом понашања терориста. Сви које убије нека ракета испаљена из дрона се при том аутоматски проглашавају „непријатељским борцима”.

Међаш је међутим било убиство америчког држављанина Анвара Авлакија 2011. у Јемену, који јесте био припадник Ал Каиде, али није било доказа да је икога убио, нити је био формално оптужен за било шта. То је у Америци подстакло дебату о уставности оваквих државних атентата, која је ујединила и десни и леви део америчког политичког спектра. Обами су постављена непријатна питања, на које још није понудио уверљиве одговоре, па су дронови засад велика флека на његовом, још недовршеном, политичком легату.