Obamini atentati

„Kad god CIA negde vidi tri čoveka kako preskaču konopac, to se odmah proglašava centrom za obuku terorista”, glasi vic koji je navodno potekao iz Stejt departmenta, a ovih dana citiran u kontekstu rasprave o novom šefu najpoznatije špijunske organizacije sveta i njenom programu „atentata daljinskim upravljačem”, iz bespilotnih letelica koje u vojnom žargonu imaju posebno ime „dronovi”.

Njima, odnosno raketama koje nose, od 2002. ubijeno je, prema medijskoj evidenciji, između 3.000 i 4.500 ljudi, u Pakistanu, Avganistanu, Somaliji i Jemenu. Nedavno je otkrivena i nova baza sa pistom za dronove u Saudijskoj Arabiji, postoji i jedna u Džibutiju, a u planu je i njihova mreža u podsaharskoj Africi, pošto je Al Kaida svoje ispostave otvorila i u Maliju.

Dronovi su oružje koje je uveo predsednik Džordž Buš, ali ga je usvojio i njegovu upotrebu znatno proširio Barak Obama. Dobivši, na samom početku prvog mandata, Nobelovu nagradu za mir više za svoje reči nego dela, Obama je svoj mirotvorni kredibilitet potvrdio okončanjem rata u Iraku i oročavanjem (do kraja 2014) onog u Avganistanu. Ali će po svoj prilici u istoriju ući zbog „spiskova za likvidacije” dronovima koje navodno lično odobrava.

Dronovi su postali omiljeno oružje američkog „rata protiv terora” koji je započeo kao reakcija na napad Al Kaide 11. septembra 2001. Od tada je prošla cela decenija i uveliko započela druga, tom ratu se ne vidi kraj, a pitanje je da li će ga ikad i biti, s obzirom na to da je teško zamislivo vreme kad SAD negde na planeti neće imati nekog ko joj ne želi zlo.

U ovom ratu međutim ne važe pravila ratovanja, pa je sasvim razložna dilema ne vrši li najveća sila na ovaj način ratne zločine? U ratu se protivnički vojnik ubija da on ne bi ubio tebe, i on je geografski omeđen državnim ili nekim drugim granicama gde se nalaze sukobljene vojske. U ovom slučaju, geografske međe su uslovne, a protivnici, koji nisu u uniformama, ubijaju se preventivno, samo zbog toga što „možda” spremaju nešto protiv Amerike.

Dronovi su u početku korišćeni za likvidacije visokih funkcionera Al Kaide, ali kad je taj spisak iscrpljen, prešlo se na grupe čije se ponašanje poklapa sa modelom ponašanja terorista. Svi koje ubije neka raketa ispaljena iz drona se pri tom automatski proglašavaju „neprijateljskim borcima”.

Međaš je međutim bilo ubistvo američkog državljanina Anvara Avlakija 2011. u Jemenu, koji jeste bio pripadnik Al Kaide, ali nije bilo dokaza da je ikoga ubio, niti je bio formalno optužen za bilo šta. To je u Americi podstaklo debatu o ustavnosti ovakvih državnih atentata, koja je ujedinila i desni i levi deo američkog političkog spektra. Obami su postavljena neprijatna pitanja, na koje još nije ponudio uverljive odgovore, pa su dronovi zasad velika fleka na njegovom, još nedovršenom, političkom legatu.