Телефонски времеплов Србије

Све је почело пре 130 година, 14. марта 1883. године, када су Тихомиљ Теша Николић и Коста Радосављевић разменили оно чувено „хало”. Први телефонски разговор између тадашњег војног министра и капетана успешно се преносио у Београду, на невеликој удаљености – од зграде „Три листа дувана”, где је било смештено географско одељење Министарства војног, до касарне надомак Ботаничке баште.

Заслуга за успостављање прве везе и линије у Србији припада Пантелејмону Панти Михајловићу, пиониру телекомуникација и пропагатору новог изума. Тадашња власт, нажалост, није била довољно финансијски способна да подржи Пантине идеје о ширењу мреже, па је развој јавног телефонског саобраћаја у Србији морао да застане – на око деценију и по. Тек 1899. године у Коларчевој кући у главном граду пуштена је у рад индукторска централа са 100 бројева и 28 претплатника, од којих је први број припао новинару Љуби Бојићу.  

Сведочанства о историјском развоју телефонског саобраћаја у Србији, уз осврт на утицаје које је телефон имао на живот људи, сабрана су под кровом ПТТ музеја у Београду, на изложби „130 година телефоније у Србији”. Музејско благо, тих 50 експоната, мали су део техничке колекције ове куће, а поставка чији је аутор Љиљана Ђорђевић подељена је у три целине. У првој су представљени индукторски модели телефона, други кутак красе аутоматски и полуаутоматски апарати, док је трећи музејски одељак посвећен телефонима данашњице – сателитским, бежичним и мобилним.

– Све изложене драгоцености су оригинали, сем макете Беловог телефона из 1876. године, популарно назване „вешала”. Посебност збирке је прва кућна индукторска телефонска централа (1835-1920), помоћу које се пренела вест о убиству престолонаследника Фердинанда у Сарајеву. Музејско здање краси и лични телефон Петра Првог Карађорђевића, који је користио од 1904. до 1911. године – истиче ауторка изложбе.

На полици на којој је смештена макета Белове телефонске направе ушушкан је и најстарији телефон коришћен у Србији – „сименс/халске” из 1878. године, који подсећа на ручни тег. У делу где су изложени индукторски апарати налази се телефон „остерир”, којег колекционари из миља зову „жаба”, „скелетон” или „Ајфелов торањ”.

– Овај модел „Ериксоновог” телефона производио се од 1885. године, а необичне надимке је добио због специфичног постоља. Наш музеј поседује три верзије овог типа апарата, а последња је из 1925. године. Помоћу њих корисници су могли да ступе у везу са другом особом, али су пре тога морали телефонисткињи која пребацује везу да саопште име и презиме, јер у то време није било телефонских бројева – објашњава Ђорђевићева, подсећајући да је прва таква централа са 11.000 бројева пуштена у рад 1931. године у Београду у згради централе у Косовској улици. Аутентична колекција ПТТ музеја употпуњена је и апаратом са 15 интерних веза „А. Солтетрер” из 1921. године из Сарајева, али и уличном зидном говорницом из 1935. године. Први телефони су иначе били зидни, израђени од дрвета, са великом кутијом у којој се налазила батерија којом се обезбеђивала струја.

Изложба у ПТТ музеју биће отворена до 20. маја, а још данас врата ове куће културе биће отворена до поноћи. Улаз је бесплатан.

----------------------------------------------

Поште Србије улажу 20 милиона евра у инвестиције

„Београд је само седам година након што је Александар Грахам Бел патентирао телефон 1876. године добио уређај који је тада био „технолошко чудо”, нагласио је Милан Кркобабић, генерални директор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”, на отварању изложбе. Он је поручио и да у овом предузећу данас нема вишка запослених и нико неће бити отпуштен.

– Ускоро ћемо уложити 20 милиона евра у инвестиције, од чега ће већина отићи у ИТ сектор – најавио је Кркобабић, додајући да ће у овој години бити примљено 50 младих људи који ће бити носиоци технолошког развоја поштанског система.