Трома полиција

Пре десет година једни су говорили да су „црвене беретке”, полицијска специјална јединица, скренуле у организовани криминал, одбиле послушност, постале општа опасност, а други су сваки њихов потез оправдавали њиховим „доказаним патриотизмом”.

На рачун генерала Братислава Дикића, команданта Жандармерије, тачније његовог рођеног брата Драгана, припадника исте јединице, јавно су изречене озбиљне оптужбе. Наводно рекетирање, уцењивање, обезбеђивање, чак и ликвидација, спомињали су се у извештајима медија. Командант Дикић је одмах одговорио да нема везе са тим причама, наглашавајући да је он патриота кога нападају албански мафијашки кланови.

Целу аферу пратиле су приче о наводном спремању побуне у Жандармерији, уколико Дикић буде смењен, а његов брат ухапшен. Сам Дикић је побуну назвао „нечијом маштом”.

Управо због многих детаља који на моменте подсећају на догађаје од пре десет година, неопходно је да се ствари што пре истерају начистац. Да се лепо утврди да ли се Дикићев брат бави недозвољеним радњама, да ли је командант Жандармерије то знао или учествовао, па ако је све тачно, онда затвор за једног, а смена за другог, или пак ако није тачно, онда утврдити ко је медијима дотурао све те неистине.

Ово је дакле тренутак и преломна тачка у којој би МУП и дирекција полиције требало да прекину са њима својственим одуговлачењем, односно са праксом да афере имају епилог само у медијима, али не и у институцијама.

Ваља подсетити на многе догађаје који су толико одуговлачени да су већ постали заборављени. Хронолошким редом уназад, још нису потпуно расветљене чињенице о сусретима премијера и Родољуба Радуловића, оптуженог за организовани криминал. Најављивала су се саслушања, али је изгледа у тужилаштву нешто запело. Даље, шта је са авионом Владе Србије, за који је из МУП-а драматично саопштено да се налази под опасношћу од припадника организованих криминалних група?

Подсетимо се и афере прислушкивања, о којој је Александар Вучић изнео неке податке, али тужилаштво није покренуло ниједан кривично-правни процес. Унутрашња контрола поднела је извештај специјалном тужилаштву, и ствари су на томе остале. Сетимо се и два случаја пресецања колоне председника Томислава Николића. У једном случају је подигнута оптужница, али кључни детаљи су и даље нерасветљени.

Одуговлачења је било и при избору директора полиције, јер се неколико месеци чекало са одабиром најбољег кандидата. О томе колико се одуговлачи са избором начелника полиције у Нишу и Новом Саду, излишно је говорити.

Поента је дакле да би на причи о команданту Жандармерије требало прекинути са досадашњом праксом. Сви се сећамо колико је опасно кад се ствари са командантима специјалних полицијских јединица искомпликују, уколико се у право време не решавају.

Посао полиције је да буде брза и ефикасна, поготово када је она предмет сопствене обраде. Ако то не уме онда је друштво у опасности. Озбиљној.