Ко је продавац лажног Шумановића

У потрази за продавцима две слике Саве Шумановића, које су продате на аукцији у Паризу, а за које наши стручњаци тврде да су лажне, стижемо до имена Клода Агита, познатог трговца уметничким предметима у Француској. Клод Агит је веома познато име у свету продаје уметничких предмета, важи за мајстора свог заната и готово да има статус звезде. Он руководи удружењем за продају и експертизу уметничких предмета у Нејиу, предграђу Париза које слови за шик и које често називају 21. арондисманом (Париз има 20 арондисмана), а има и филијалу у Лиону. Његово удружење под именом „Агит”, које је по незваничним информацијама одговорно за продају једне од Шумановићевих слика, запошљава тридесетак особа, од којих су петоро повериоци за продају.

Клод Агит најчешће продаје у Нејиу, Лиону и париском „Друоу”, али организује продају и у другим градовима. Такође је и председник Савета за надзор аукцисјке куће „Друо”, што је позиција која се увек поверава значајном акционару „Друо холдинга”, који цео припада продавцима (они су акционари). У септембру 2012 продао је намештај из дворца Жискара д’Естена, бившег председника Француске (1974–1981).

Овај трговац уметничким предметима већ је продавао слике Саве Шумановића, који се у његовој понуди води као „хрватски сликар”, укључујући и спорну „Купање коња II”. У изворима доступним француској јавности, постоји податак да је „Купање коња II” продато на аукцији у Лиону 2012. године за 42.314 долара, односно 32.000 евра. У рекламном каталогу  „Агит”, штампаном поводом аукције у Лиону, у јуну 2012. године, међутим, нема слике Саве Шумановића, па је тешко проверити веродостојност ове информације.

Занимљиво је да је Клод Агит већ био умешан у низ скандала, најпре у организацију крађе и трговине украденим уметничким предметима у дослуху са, претпоставља се, људима из „Друоа” који постављају објекте или их рангирају за чување. Цела ствар је откривена 2009, али Клод Агит тада није сносио последице иако је, као одговоран, морао бити упознат са крађом и трговином, па се његово име често повлачило по медијима у то време.

Други већи скандал догодио се прошле године када је оптужен за прање новца и за продају слике која је припадала блиском пријатељу једног од експерата који му је дао сертификат о оригиналу. Због овог скандала био је суспендован два месеца током којих му је било забрањено да организује продају, али су се ипак претходно заказане продаје одржале у организацији других поверилаца за продају, који су његови запослени. Куриозитет је да је Клод Агит, упркос томе, остао председник Савета за надзор куће „Друо”.

Шарлот Рејније, која је, по за сада незваничним информацијама, одговорна за продају слике „Купање коња II”, у августу у Паризу, и која је радила експертизу те слике, кћерка је Клода Агита и она руководи огранком њиховог удружења у Нејиу. У исто време, она је и експерт за модерно сликарство и радила је и експертизу поменуте Шумановићеве слике за коју наши стручњаци тврде да је лажна. Шарлот Рејније у медијима иначе представљају као динамичну младу жену, мајку троје деце, праву кћерку свог оца, која организује шест продаја годишње.

С друге стране, Сесил Рицентхалер, која је, по нашим изворима, радила експертизу друге Шумановићеве слике, продате на аукцији у Паризу, „Обала мора с боровима”, позната је у Француској као експерт за уметност 19. и 20. века и до сада није била умешана у скандале.

Обе су и даље недоступне и не одговарају на наше покушаје да им поставимо питања о делима Саве Шумановића.