Понедељак, 15.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Увозимо чак и камен

Увозимо чак и камен
Међународни сајам камена у Крагујевцу (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Наш камен је изузетног квалитета, налазишта су распоређена широм земље, могли бисмо и да га извозимо, па је штета што у Србији нема организоване експлоатације овог важног ресурса. Ово је, у најкраћем, закључак излагача, стручњака и представника државе који су јуче у Крагујевцу присуствовали отварању Међународног сајма камена „Стоун експо 2013“, једине манифестације овог типа у региону.

Сајам камена у Крагујевцу окупио је око 80 излагача из земље и иностранства, углавном из Италије, Бугарске и Македоније. Реч је о компанијама које се баве геолошким истраживањима и ископавањем, а у хали „Шумадија сајма“ своје производе су изложила и предузећа за производњу машина и друге опреме за обраду камена.

Организатор сајма је удружење „Камен Србије“. Председник Зоран Ђајић, који се годинама залаже за масовнију експлоатацију камена, тврди да имамо добре законе и прописе у овој области, али нам, каже, недостају инвеститори који су спремни да улажу у истраживања.

– Имамо велика и квалитетна налазишта архитектонског камена, али мало је оних који желе да се баве експлоатацијом, и поред тога што наши прописи омогућавају да се до дозволе дође за две године. Имамо капацитете и за извоз, али уместо тога, ми увозимо чак 90 одсто камена, углавном из Италије, Хрватске и Македоније – каже Ђајић.

Према речима Срђана Белија, државног секретара у Министарству привредних ресурса, рударства и просторног планирања, камен којим располаже наша земља по квалитету је раван италијанском или хрватском, али је експлоатација спорадична и готово занемарљива.

– Могли бисмо и да извозимо камен ако би се више улагало у истраживање ресурса. Држава тражи праве модалитете сарадње са компанијама које су заинтересоване да улажу у ову област, будући да у Србији данас не постоји индустријска експлоатација камена – наводи наш саговорник.

Бољој промоцији српског камена могао би да допринесе и приватни Музеј камена струганика, који ће у родном Паштрићу код Ваљева ускоро отворити Предраг Петровић, заљубљеник у природу и врстан познавалац историје истраживања и ископавања камена у Србији.

Осим у градитељству, камен се, као постојан материјал, све више користи у архитектури и уметности. Удружење „Камена колонија“ има стотинак чланова и окупља неколико архитектонских бироа, вајара и мајстора мозаика који све више раде по наруџбини.

– Реч је о старим уметностима још из доба Рима и античке Грчке, а не треба занемарити ни наше црквено градитељство. Камен је све више у употреби као трајан материјал, а наши чланови и сарадници су све присутнији у архитектури и уређењу ентеријера – каже Мирјана Кнежевић која на крагујевачком сајму заступа ово удружење.

Зоран Стевановић, професор на Рударско-геолошком факултету и председник Српског геолошког друштва, каже да су због сложене геолошке структуре целог Балкана налазишта камена у Србији изузетно разноврсна.

– Квалитетног камена различите структуре има свуда у Србији, нарочито у региону Копаоника и источној Србији, али без стручних геолошких истраживања нема ни организоване експлоатације. Многи занемарују ту чињеницу, а верујем да би наша предузећа имала користи када би се на прави начин посветила истраживању и ископавању неметала – наводи Стевановић.

Сајам камена у Крагујевцу „Стоун експо 2013“ биће отворен до 24. марта, а осим стандардног програма, организатор ове манифестације приредиће и низ стручних предавања.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.