Радијски сигнал везује Србе

Премијера документарног филма „Косма” Соње Благојевић биће одржана 29. марта у 20 сати у Центру „Сава” у Београду. Овај документарац не садржи класичан заплет, у њему не постоји главни лик, већ има колажну структуру која уз рад мреже Косовске медијске асоцијације („Косма”) слика и животe људи у јужној покрајини.

Редитељка Благојевић каже за наш лист да јој је ову тему предложио њен учитељ филма Зоран Поповић, продуцент „Косме”, заједно са супругом Светланом, и испричао јој да у Гораждевцу радио-станица представља центар живота у тој заједници.  
– Мрежу „Косма” чини пет радио-станица које тако удружене успевају нешто фантастично, да својим сигналом повежу све изоловане српске средине на Косову и Метохији. Људи тако успевају да превазиђу препреке, да комуницирају, ма колико околности биле тешке. Тада сам предосетила филм и изазов структуре коју бих градила пратећи пут звука – прича редитељка, која је снимајући документарац „Мој друг Србија”, о америчком кловну Џоу Мами, једну ноћ на Косову провела у КИМ радију у Чаглавици, чланици „Косме”.

Ова мрежа се финансира из донација, прича нам редитељка, тако да се стално бори за опстанак. Али, и са честим нестанком струје и неслободом кретања новинара. Ипак, „Косма” мрежа се изборила за постојање свог гласа, за слободу унутар (не) видљивих граница.

– Дневник који се свакодневно емитује састоји се од вести које шаљу новинари из свих пет станица. Њиме они једни другима причају о себи. То је основна идеја мреже, да се мали, иначе нечујни, локални гласови улију у један већи – указује Благојевићева која је у филму трагала за звуком Косова, али и за будућношћу покрајине.

У сећању јој је доминантан звук агрегата, када на радију нестане струја. – Сећам се и жамора и музике из јединог алтернативног клуба у Грачаници, брундање минијатурних мотора када возе децу у Клокот бању, али и потпуне тишине ноћи у Гораждевцу. А будућност чујем у радијским гласовима који, за мене, отеловљују идеју повезивања, креативности, животне борбе.

О будућности српског живља на Косову у филму говоре становници који своје виђење тренутне ситуације износе Соњи у камеру.

– Ако овде нема наде за нас, нема је ни на било ком другом месту, рекла ми је у једном разговору новинарка „Косма” мреже. Већина Срба са којима сам се на Косову сретала волели би да тамо и остану. Сећам се човека из радијске анкете, из Косовског Поморавља, који каже како за 10–20 година тамо неће остати ниједан Србин... Затим за себе каже да је оптимиста и да није продао своје имање, за разлику од многих. Близак ми је овај парадоксални доживљај те будућности, у својој нескладној животности, безнађу и нади – истиче ауторка којој се током боравка на Косову највећа импресија састојала у опажању контраста, који постоје на сваком кораку. Контраст се опажа и у „Косма” мрежи, чије су чланице мали јавни сервиси у гетима.

– Села су прекројена у градове, а градови сабијени у села. Осећате снагу духа али и очај. Невероватна разноликост и богатство природних лепота су највећи контрасти – указује редитељка која је на филму радила три године (снимање је трајало од маја 2010. до септембра 2011), током којих је настало 120 сати материјала.  

--------------------------------------------------------------

Систем острва

Живојин Ракочевић, један од протагониста филма „Косма” и један од оснивача ове мреже, каже да је настанак овог пројекта подстакла чињеница да нико није знао шта се догађа у „гету” поред вас.

„Нисмо знали шта се догађа у Штрпцу, у Горажду. Функционисали смо по систему острва и нисмо имали гласове једни од других. А онда смо направили линк, гласове смо повезали у вести”, каже Живојин Ракочевић, додајући да Соња Благојевић у филму „Косма” приказала пре свега – живот.