Анализом крви до пријатеља и партнера

Др Рада Јешић, хепатолог, редовни професор интерне медицине на Медицинском факултету у Београду и начелник Клинике за гастроентерологију Клиничког центра Србије (КЦС), била је дуже време и председник Комисије за трансплантацију јетре, кад су ове операције тек почињале да се раде. Ми смо тада, у окружењу, учинили то први. Али, Србија је сад, по овим интервенцијама – последња у региону!

Према новим плановима КЦС-а, тако више не би требало да буде. То је повод за разговор са др Радом Јешић, у којој пацијенти виде „продужену руку бога”.

Рођена је 27. јануара 1954. у Београду. Медицински факултет је завршила 1977, а затим је стекла све потребне специјализације. У браку с Владимиром има сина Душана (21), студента треће године медицине.

Кад је и ко је први оперисао јетру у Србији?

Први је то 1995. учинио професор Божина Радевић са својим тимом у Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње”. Од тада, па до 2004. урађено је 18 кадаверичних трансплантација и две са живог донора. Затим су, у другој фази трансплантација јетре, формирани тимови у Клиничком центру Србије, на ВМА, и у Новом Саду. У сва три центра досад је урађено 25 трансплантација јетре.

Кад ће тај број бити увећан?

Сада у клиничком центру има око 50 пацијената који су припремљени за трансплантацију јетре и налазе се на листи за трансплантацију. Мојих 20 година искуства у овом послу ми говори да би, по новом програму, ако обезбедимо више донора јетре, све односе требало да подигнемо на највиши ниво.

Зашто се дуго чека на трансплантације?

Није био усвојен закон о донорима. То је велики проблем и у другим земљама. Потребно је направити систем по угледу на светски, стимулисати и решити питање донације и расподеле органа. Органи за пресађивање се углавном добијају од кадавера, од пацијената који су доживели мождану смрт, али имају очуване друге виталне функције.

Давалац може да буде и жив?

Може. То се обично планира код деце или код особа које су по конституцији погодне за то. У тим случајевима се од донора узме део јетре, јер је то орган који се брзо регенерише. То је предност у овим трансплантацијама. Тај опоравак донатора и донираног није дужи од четири до шест недеља! Ови пацијенти се после опоравка потпуно враћају свим животним токовима.

Како тумачите промене у Клиничком центру Србије?

Верујем да ће трансплантације код нас сад бити чешће. Ради се на организацији свих сегмената у том послу. Формирају се нови тимови и подмлађују кадрови, па очекујемо да ћемо се, у свим деловима овог посла, врло брзо приближити колегама у региону, пре свега Хрватима, који су у европском врху трансплантација свих органа.

Шта јетра може да нам каже?

Јетра је, после мозга, највећи орган у човечјем телу и има многобројне функције. Ипак, стари Грци су говорили да је то „подмукао орган”. Они су због положаја јетре, која се налази на десној страни тела, испод ребара, сматрали да ту станује душа која може да буде „подозрива” и, „превртљива”... Али, многе функције јетре још нису познате.

Шта саветујете као превентиву?

Најосновнији преглед је анализа крви. Ова драгоцена течност пролази кроз све делове нашег тела и њеном анализом можемо, врло прецизно, да добијемо верну слику нашег укупног здравља.

А шта нам још казује крв?

Постоје четири крвне групе: А, Б, АБ и 0 и свака има негативан и позитиван предзнак, па их укупно има у осам варијанти. На основу анализе крвне групе прави се поуздан психолошки профил особе. То се одавно чини у источњачким земљама. Јапанци у свакодневном животу примењују метод анализе крвних група – кетсвекигата. Већина људи је користи кад бира пријатеље и партнере.

Како чувате здравље?

Не могу тиме да се похвалим. Имам много обавеза и на послу и у кући, па приуштим себи само шетњу у природи. Водим рачуна о исхрани.

Постоји ли веза између хране и еротике?

Не могу то да коментаришем као стручњак, јер то нисам, већ као лаик, а у том случају свако од нас има лично искуство.

Како љубав делује на здравље?

Љубав је најузвишенији људски однос према свему: партнеру, породици, послу, пријатељима, природи... И чува нас од болести, јер делује врло позитивно на сваког.

Да ли су мисли и живот у истој равни?

Каже се „какве су вам мисли такав вам је живот”. То је велика истина до које се дошло емпиријом, а сва сазнања која се темеље на искуству, су тачна. На пример: позитиван човек има квалитетнији живот и, углавном, досегне ономе чему тежи.

Која је ваша емоција најјача?

Мајчинска. Однос према детету је нешто што само мајке могу да објасне. После тога долазе пацијенти, па сам себи на трећем месту.

Шта вам је сад најважније?

Самохрана сам мајка. Владимир је умро пре три године, па сам сад, уз посао који веома поштујем и волим, окренута сину. Зато пре свега желим да нас двоје будемо здрави, да имамо лепу сарадњу, да он заврши факултет, да и даље будемо окружени великим бројем пријатеља, као и да једног дана постанем срећна бака.

У чему видите смисао живота?

У испуњености на послу и у приватном животу. Задовољна сам, иако сам желела да имам и петоро деце, али нисам имала среће да их добијем.

Шта сте научили од Фројда?

Пре свега став да би увек требало да слушам себе, своје емоције и инстинкте.

Чију мисао следите?

Хипократову заклетву!