Руски рулет на Кипру

Захваљујући свом геостратешком положају, који је на раскршћу путева и интереса великих сила, успећемо да надиграмо обе стране... Требамо и једним и другима па зашто не бисмо били пријатељи са обема странама и то искористили да добијемо финансијску помоћ и од Истока и од Запада...

То што је у остваривању оваквих наума у време хладног рата успевао председник СФР Југославије Јосип Броз Тито, не значи да то може да успе иједној европској земљи у садашњим геополитичким околностима. Штавише, Кипар је протеклих дана доказао да та игра са великим играчима може бити и те како опасна.

Кипарским политичарима се већ дуже време чинило да, због свог положаја, Кипар има такав значај да ће се велики играчи тући око наклоности Никозије. И наизглед много тога је ишло у прилог те идеје. Најпре, кипарски географски положај је такав да су се протеклих најмање шест деценија на овом медитеранском острву испретплетали војни, политички и економски интереси Велике Британије, Русије, Грчке, Турске, Либана и Израела. Штавише, изузев са Турском, Кипар је гајио веома добре односе са свим чланицама НАТО-а па су тако кипарске базе коришћене за логистичку подршку америчким и осталим коалиционим снагама које су учествовале у рату у Авганистану и Ираку.

С друге стране, Кипар је успео да изазове само благе критике Запада на то што се сумњало да је руско оружје преко његових лука стигло до снага сиријског председника Башара ал Асада. У исто време захваљујући пословном моделу заснованом на ниским порезима, непроверавању порекла капитала, као и мрежи адвоката и књиговођа који су спремни да заступају власнике у сенци, Кипар је постао офшор уточиште за бројне богаташе, а изгледа највише оних са руским пасошом. На све ове околности, чињеница да је откривено налазиште гаса у кипарским територијалним водама вредно највероватније око 100 милијарди евра, чинило се, као сигуран доказ да ће се Европска унија и Русија просто потући око тога ко ће спасити Кипар од банкрота. И заиста дошло је до својеврсне туче ЕУ и Русије, али је Кипар овог пута више био врећа за ударање него лепа Хелена око које се боре Парис и Менелај.

ЕУ, а пре свега званични Берлин, покушали су да искористе то што је Кипар пред банкротом тако што су помоћ Никозији условили. Да би добио 10 милијарди евра од „тројке” међународних кредитора, Никозија је имала услов да прикупи 5,8 милијарди евра тако што ће једнократно опорезовати штедне улоге у кипарским банкама, који су укупно тешки око 70 милијарди евра. Сасвим је очигледно да је Берлин тиме хтео да казни Кипране за дугогодишње флертовање са Русима, али и да покаже Москви да је Афродитино острво и даље геостратешко подручје ЕУ, будући да би добар део од 5,8 милијарди прикупљеног од пореза био новац руских држављана, који према проценама држе између 19 и чак 40 милијарди евра на штедњи у кипарским банкама.

Ове услове Кипрани су прво прихватили а потом одбили, а потоњи ултиматум Европске централне банке да изнађу решење до понедељка је заправо дао Кипранима пиштољ да играју руски рулет у којем је једино питање да ли ће себи пуцати у главу или у ногу.

Све то је разљутило Москву, која је потезе Берлина и Брисела схватила као ударац на своје интересе. Баш ту су кипарски лидери видели шансу да заиграју Титову игру да у свађи Истока и Запада извуку неколико милијарди кредита. Штавише, чинило им се да имају џокера у рукаву па су Русима свесрдно понудили акције у још неизграђеним платформама за црпљење гаса из гасног поља „Афродита” у кипарском делу Средоземља. Иако се претпоставља да би ово налазиште могло да намири чак 40 одсто годишњих потреба ЕУ за гасом те значајно смањи руски профите од продаје гаса Европљанима, Русима та инвестиција није деловала примамљиво. С једне стране, до црпљења гаса из „Афродите” проћи ће године, а с друге стране, Руси су свесни да им је Кипар већ одрадио добар посао као финансијска платформа ван руског правног система, као и да ће у овој ситуацији, хтео или не, бити под јаком контролом ЕУ и самим тим недовољно примамљив за руске инвеститоре као пре.

Последица целе драме око Кипра биће то да ће оба главна велика играча – Берлин и Москва – бити бесни на Никозију. Немачка канцеларка Ангела Меркел је већ љута што је мала економија, која чини само 0,2 одсто укупног бруто друштвеног производа зоне евра, успела да продрма и угрози целу еврозону, при чему су кипарски представници два дана скоро одбијали да разговарају са Бриселом. И руски председник Владимир Путин ће, осим на Брисел и Берлин, бити љут када на крају, Кипар опорезује све штедне улоге изнад 100.000 евра, међу којима има пуно руских, и то порезом од око 20 одсто.

Све то ће наставити натезање великих играча, док ће мала острвска земља великихгеостратешких амбиција прећи на велику реформу свог „пословног модела” која ће у наредних три до пет година бити под будним оком Европске централне банке, Европске комисије и Међународног монетарног фонда.