Из немачког логора у српски затвор
Чачак – Окружни суд у Чачку рехабилитовао је Милисава Бугарчића (88) из овог места и старац је дочекао да са његовог имена буде скинут белег народног непријатеља. Вероватно најстарији тужилац који се икад појавио у чачанској кући правде укорачио је у судницу уз помоћ сина, адвоката, и штапа, још једном се присетио свог чудноватог животописа и затражио да се неправда брише.
На крају поступка веће, састављено од председника Суда Радослава Петровића и судија Милете Масларевића и Милана Ћурчића, одлучило је да поништи пресуду Војног суда краљевачког војног подручја од 27. јула 1945. године. Бугарчић је тада, као жртва прогона и насиља из политичких и идеолошких разлога, осуђен на 20 година робије са принудним радом, уз губитак политичких и појединих грађанских права за време од 10 година.
Два месеца после завршетка Другог светског рата, Војни суд у Краљеву одмерио је Бугарчићеву кривицу наводећи, на почетку, да је био активни припадник терористичке наоружане четничке организације Драже Михаиловића. У пресуди се додаје да је Бугарчић, као командир затвора у Гучи, на најгрубљи и најнедостојнији начин тукао и злостављао присталице НОП-а и остали мирни народ.
Затим, да је у друштву са још неким четничким бандитима хапсио Милоја Икодиновића из Гуче коме су претходно пребили руке и ноге па га затим стрељали поред реке Белице (датуми се не помиње), и још да је денунцирао и оптуживао присталице НОП-а код четничких бандита, те је на тај начин учинио дело народног непријатеља.
У свом захтеву за рехабилитацију, старац описује да је 1940. године у Ћуприји завршио средњу подофицирску школу и одмах био распоређен да ради у Гучи, као наредник села. Јуна следеће године постао је припадник Југословенске војске у отаџбини и, као њен припадник у чину наредника, ухапшен од стране Немаца, октобра 1942. Спроведен је у Маутхаузен и из најозлоглашенијег логора вратио се у Гучу маја 1945. године.
– У кући сам преспавао само једну ноћ. Већ следећег дана ухапсили су ме под оптужбом да сам мучио затворенике. То није тачно. Нити сам био командир затвора, нити је у Гучи постојао затвор, а не познајем ни сведоке који су ме теретили пред Војним судом 1945. године – казао је старац на суђење, прошлог месеца.
После оне пресуде у Краљеву спроведен је на издржавање казне у КПД у Сремској Митровици и на робији остао пуних 11 година. Помилован је и пуштен на слободу 23. маја 1956. године и то захваљујући сведочењу тадашњег комунистичког народног посланика Раденка Броћића у његову корист. Посланик је тврдио да Бугарчић ништа лоше није урадио у Гучи током рата.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


