Развојна банка иде у Поштанску штедионицу

Банка Поштанска штедионица биће прибежиште за још једну лошу државну банку. После Агробанке држава ће сада и Развојну банку Војводине „утопити” у њу.

Одлука о овом трансферу, како незванично сазнаје „Политика” требало би да буде донета на данашњој седници владе, а оперативно прелазак Развојне у Поштанску требало би да буде готов у наредних неколико дана. Узалуд су из Поштанске штедионице прошле седмице саопштили да нису у игри за преузимање ове банке.

Недуго пошто је постало јасно да Развојна банка Војводине има губитке, које поново треба покрити државним парама, из Министарства финансија је саопштено да су они вољни да проблем ове банке реше на сличан начин као код Агробанке. Разлика је у томе што нису желели да је припоје другој државној банци, већ да њене депозите продају приватној банци која ће цену за то платити куповином државних обвезница. Месецима су у јавности као најозбиљнији кандидати помињани АИК, Сосијете женерал, Уникредит, Ерсте банка.

Зато је питање које је то услове држава поставила приватним инвеститорима када су они од тог посла одустали. Званичног одговора на то још нема.

Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији каже да је актива ове банке мала, при том и непоуздана, јер је чине депозити државних и јавних служби. То значи да је отворено питање да ли ће их власници тамо и задржати. Чини се и да је приватним банкама било неприхватљиво да приме запослене Развојне банке.

На територији Војводине Поштанска штедионица има једну филијалу у Новом Саду у оквиру које има 19 експозитура и један шалтер.

Подсећања ради, Владе Србије и Војводине потписале су крајем прошле године споразум према којем ће статус Развојне банке Војводине бити решен по моделу преноса имовине и обавеза на неку другу банку и Развојни фонд Војводине.

Споразумом је предвиђен пренос 110 милиона евра осигураних депозита и близу 100 милиона евра неосигураних депозита, односно око 80.000 депонената. Речју, у Поштанску штедионицу се пребацују текући рачуни и део кредита одобрених становништву док портфолио привреде, кога банкари виде као токсични део, иде Фонду за развој Војводине. Запослени у овој банци, према садашњим информацијама, могу да рачунају само на социјални програм као у случају Агробанке.

Брокер Ненад Гујаничић каже да је пренос депозита у Поштанску штедионицу изнуђено решење, јер је очигледно да је држава наметнула услове који приватним банкама нису били прихватљиви.

– Очигледно је да Поштанска штедионица, и поред тога што није желела овакав исход, јер је већ „пуна” дубиоза од Агробанке, није успела да се одупре притиску државе. Ваља се надати да с додатним оптерећењем званим Развојна банка Војводине и сама Штедионица неће запасти у тешкоће – каже Гујаничић.

Један банкар који је желео да остане анониман сматра да је судбину ове банке, кад је већ јасно да је оно што се нудило приватним инвеститорима за њих неприхватљиво, требало решити на другачији начин.

– На овај начин држава, односно порески обвезници, стали су иза свих депозита ове банке – и осигураних и неосигураних. У ситуацији да се над банком отвори стечај, држава би платила само за осигуране депозите, а неосигурани би се намиривали из стечајне масе. Из досадашње банкарске праксе јасно је да код нас постоји проблем да нека банка оде у стечај. Из актуелне кипарске кризе видимо да код њих то није проблем. Банка Кипра покриће само осигуране депозите Лаики банке, а власници неосигураних намирење ће тражити у стечајној маси. Зашто тако не би могло и код нас. Развојна банка Војводине је мала банка и ни по једном критеријуму није системска. Можда је разлог то што ти неосигурани депозити припадају градовима и општинама тако да би они отишли у банкрот. Питање је из којих су они разлога баш у тој банци држали новац – каже овај банкар.