Заволео Црњанског

Крагујевац – Прво сам хтео да сазнам нешто више о српској литератури, потом и да радим нешто по делима ваших писаца, а онда сам се упознао са Бранком, супругом покојног редитеља Александра Петровића. Она ми је дала мужевљеве сценарије и "Сеобе" преведене на немачки. Пре тога нисам знао за Милоша Црњанског, а кад сам га открио, заљубио сам се у његову поетику – каже за "Политику" немачки редитељ Пјер Валтер Полиц, чија ће представа премијерно бити изведена на сцени крагујевачког Књажевско-српског театра 14. маја, у оквиру "Јоаким феста".

Пре четири године, Полиц је у Крагујевцу режирао "Ромеа и Јулију". Тада је "пробио лед", савладао језичку баријеру, а са представом је гостовао и у београдском Народном позоришту. После упознавања са српским глумцима, Полиц је, како сам каже, желео да упозна и српске писце.

– Црњански ме је, кад сам га открио, једноставно заголицао. Његов поетски језик, маштовитост, емоционална снага у "Сеобама", све ме је то одушевило. Иако ми није први пут да једно епско дело и један филмски сценарио прилагођавам позоришном изразу, за мене је био изазов како тај лирски израз да поставим на сцену.

Изазов је, каже Полиц, у томе да се пронађе специфична позоришна форма захваљујући којој се "из једног епског материјала исфилтрира драма".

– Тешкоћа са поставком "Сеоба" на сцену лежи у опширним описима и дугачким реченицама Црњанског. Све то треба сажети и показати главну нит дела, а то је да јунаци живе као у сну. Приказати онај тренутак кад се губи разлика између јаве и сна, то је моја драматургија – вели Полиц.

Према редитељевим речима, у представи ће се кроз микрокосмос Павла Исаковича и његове породице видети макрокосмос сеоба као историјске неминовности.

– Моји су пореклом из Пољске, одакле су протерани после Другог светског рата. Губитак отаџбине мој деда није могао да преболи, али ту су следеће генерације које треба да засучу рукаве. Точак историје се не може вратити, али човек не сме остати заробљен у прошлости, али је важно за какву се будућност опредељује.

Према Полицовим речима, Павле Исакович је српски Хамлет, а горка иронија у сцени са лажном руском императорком врхунац трагике.

– Проблеми Павла Исаковича нису видљиви споља, непријатељи које има нису узрок његовог посртања. Исакович пати због својих земљака и они су ти због којих доживљава неуспех – каже Полиц на крају разговора, обећавајући себи да ће учинити све да "убудуће не буде упућен само на преводиоца".