Учење језика (други део)

Downtown Toronto

Преко воде Онтарија, са истока,удари сунце у стаклене фасаде града.

Претвори их у огледала за тренутак.

Пробуди нове наде за бескућнике и оне болесне у Торонто Генерал Хоспитал.

На бескрајној траци Гардинера је већ нова смена.

Данас се мора одрадити дан, бити љубазан, пронаћи некога за цеоживот,прославити рођендан, бити тужан, бити на насловним странама Торонто Сан-а.

Они који су све то урадили током ноћи, спуштају завесе и сада желе да спавају.

Када се сунце угаси, са друге стране града, поновиће оно од предходне ноћи.

 Ноћ је, силуета града трепери, светлуца у разним бојама, као да дише.

Са Pearson аеродрома, светла авиона мешају се са звездама.

Homeless

У парку Metropolitan United Church за бетонском шаховском таблом седе, бели и црни краљ.

На црно белом пољу је само прегршт сунчаних дуката просутих кроз прорез између зграда.

Они разумеју знак са неба. Данас нема победника.

Носе своје краљевске свите у врећама и торбама у своје логоре.

Дан је прошао без пораза.

Yonge-Dundas Square

Улетео сам у калеидоскоп од билборда и огромних релкамних панела.

У игру светлости, боја и покрета.

Деца се играју водоскоцима на гранитом поплочаном платоу.

Длановима им не дају да нарасту и буду виша од њих.

На позорници бубњају афрички бубњеви.

Мењају ми ритам срца.

И људима око мене.

Тренутак илузије.

PATH

Гинисов рекорд за највећи подземни трговачки центар, дуг 28км.

Био би то рај за бескућнике.

За 5000 савремених „рудара” је то само радно место.

Седим у „Second Cup", умачем cookies у врелу кафу, гледам у лепо обучене људе из финансијског кварта.

Сада су на паузи за ручак, опуштени, весели и млади.

Мислим на Дон Стефана и Ал Капонеа.

Они су били део подземља, додуше друге врсте.

Toronto island's

Кад је те ноћи олуја одсецала врхове таласа и њима засипала прозоре чак на станицу Унион, кажу, враћала воду Ниагара реке, назад до водопада, нестала је копнена веза, песковити спруд, остала су оства на Онтарију.

Као да је неко лаганим покретима тај-чија ковитлао снег преко неколико острваца повезаних лучним пешачким мостићима, сеоцета у шуми Wард острва, плажа, вртова, стаза и језерца у коме ће, већ у пролеће, пловити дивље патке и лабудови заједно а одрасли возити кану и кајак са својом децом.

У зимовнику, једрилице окружене леденим огледалима, мирују.

Светионик, са снежном капом, чува тајну нестанка првог светионичара.

Из Торонто Харбоура, ланац острваца је у измаглици неке друге бајке и чува град од великих таласа.

Тишину ремети узлетање Skymaster-а са дуплим репом и чудним звуком, на острвском аеродрому.

Sleep over

Девојчице иду на спавање код другарица из разреда.

Дечаци код својих другара.

Кад порасту, то зову другим именом.

Прелазим улицу.

Испред мене веома згодна жена.

Гледам у њу и мислим како је sleep over добра ствар.

Супруга ми шапуће, могао би код мене на sleep over.

Она је стварно дискретна.

И води рачуна да не залутам.

Garbage day

Уторком је у улици Silver Birch.

Канте за смеће су постројене са обе стране улице, уз ивичњак.

Као на смотри, обе, оне за рециклажу и оне с отпадом.

Због ракуна закопчани поклопци се морају ослободити.

Ако нису, смеће остаје.

Кад пролазим поред канти, као да чујем: поздрав на лево.

Family doctor

Пољак по пореклу.

Ретко да неко као он изговара моје презиме правилно.

Каже, мистер Топич. Зато га обожавам.

Годишњи преглед, измери, послуша, погледа анализу крви, завуче прст због простате.

Потапше ме по рамену, добро је за твоје године, каже.

И не да ми антибиотике, кад га замолим.

MacMillan Avenue

Улица од пар стотина метара.

Широк тротоар са дрворедом на обе стране.

Толико је тиха и пуста као да у тим кућама нико не живи.

Ноћас ћу спрејом префарбати оно Mac.

Остаће Милан.

Тако ће мој отац у Торонту добити улицу са његовим именом.

Starbucks

Две младе мајке се смеју нечему (бебе у колицима спавају).

Пију кафу из великих пластичних чаша (повремено им поглед падне на бебе).

До њих, на каучу, човек у црном оделу, има лаптоп на крилу.

Испија капућино без икаквог израза на лицу. То ради механички.

За столом су две девојке. Куцају поруке. Изгледају веома заузете.

Поред улаза, везан за шипку, мали шнауцер, предњим шапама се ослања на излог.

Прибија њушку уз стакло. Маше репом

Гледа унутра, па поново седа на стражње ноге.

Не обраћа пажњу на мене.

Лепо васпитан пас.

Мирише кафа.

Breakfest

Дека, шта има за breakfest?

Хм, шољица снежних пахуљица и сунчани лептирићи

на кришки плавог неба.

Дека, то је цоол.

My originally country

Дека, где је твој originally country, пита унука.

Шта да кажем?

Сувише је мала да схвати.

Покажи ми на мапи, инсистира.

Кад сам дошао у Канаду,била је велика, па све мања.

Онда сам је понео са собом.

Сада је у мом срцу.

Дека, дека, you kidding me?

Миодраг Топић, Торонто, Канада