Прва звезда Бигаса Луне

Лече – На 14. Фестивалу европског филма у Лечеу (Италија), велики омаж приређен је славној италијанској филмској глумици Франчески Нери (1964). Ретроспективу од 17 филмова прати изложба фотографија из више од 50 филмова колико их је од 1987. до данас снимила, међу којима су и оне из филмова „Раздобља Лулу” Бигаса Луне после којег је Неријева постала међународна звезда.

Али и из филмова „Живо месо” Педра Алмодовара, „Колатерална штета” са Арнолдом Шварценегером, „Ханибал” Ридлија Скота, „Огорченост” Карлоса Сауре...

У импресивним просторима каштела Карла Петог, на ободима старог града, у којима се одвијају све дневне фестивалске активности (радионице, семинари, прес-конференције и сусрети), приступачна и веома отворена Франческа Нери у ексклузивном интервјуу за „Политику” говори о првој улози која ју је прославила, износи своја сећања на недавно преминулог редитеља Бигаса Луну и сарадњу са њим и отворено говори о својим америчким искуствима и љубави према комедији.

Овако приређени омажи глумици, прилично су ретки, наравно једино уколико нисте Кетрин Денев?

Ха, да истина је! Када ме је Алберто ди Моника позвао и објаснио жељу фестивала да ми приреди омаж била сам поласкана, али ми није било баш најјасније каква ће то изложба бити. Сада када сам видела да је реч о изложби великих фотографија из свих филмова које сам снимила, од којих већину никада нисам видела, заиста морам да кажем да сам фасцинирана и презадовољна.

Међу фотографијама на изложби је и она из „Раздобља Лулу”, филма који је утицао на многе европске филмске ауторе, а вас је лансирао као глумицу храбру да прихвати провокативне улоге?

Тај филм ме је обележио. Заувек. Срела сам Бигаса Луну током Канског фестивала пре почетка снимања филма. Улогу Лулу требало је да игра Анђела Молина, која је из мени непознатих разлога одустала две недеље пре почетка снимања. Луна је тражио нову глумицу и то ми је отворено рекао у Кану. Ништа нисам знала о истоименом роману Алмудене Грандес који је био предложак за филм, он није у то доба био преведен на италијански, али ми је речено да је имао огроман успех у Шпанији. Упознала сам Алмудену која је заједно са Луном написала и сценарио. Много ми је помогла својим саветима и ја сам прихватила улогу иако нисам била свесна где ме и како она може одвести.

Било вас је страх?

Веома! Ја сам тих година тек почињала професионалну глумачку каријеру, пре тога сам играла само у Пичонијевом филму „Велико црно”, у Хермановом „Банкомату” са Бруном Ганцом и у Коменчинијевом „Срећном Божићу”, и све су то биле италијанске приче и теме. Снимати у Шпанији тако захтевну и контроверзну улогу, на шпанском језику са шпанским редитељем, у мени је будило страх. То је природно.

Имали сте поверења у Бигаса Луну?

Веома сам му веровала. Он је био веома позитиван, сладак, са капацитетом да те гурне далеко на веома пријатан начин. Само би рекао: „Опусти се, ово је твој живот. Треба да глумиш, али буди своја, онаква каква си.“

Био је велики еротоман?

Њега је привлачила еротика, али на веома деликатан и дубок начин. Једноставно, он је волео жене. Женске груди, задњицу, усне, све оно што чини женску привлачност и лепоту. Али, он то није волео на вулгаран начин! Не! Луну је пре свега занимала сензуалност.

Било је тешко снимати еротске сцене пред двадесетак људи на сету?

Било је веома тешких сцена и не могу да кажем да ми је било пријатно и да сам била опуштена, али Бигас Луна је умео све то да начини веома природним.

Улога Лулу је потпуно променила вашу каријеру?

Апсолутно! После тог филма почела сам да радим у Италији! Добијала сам пуно понуда од сјајних италијанских редитеља!

Постали сте њихова миљеница иако је улога Лулу била веома провокативна за две тако снажне католичке земље какве су Шпанија и Италија? Јесте ли били тада сувише млади да размишљате и о овом аспекту?

Наравно да сам размишљала и о томе. Ја сам рођена на северу Италије и моја породица је католичка и са веома затвореним умом. Било ми је тешко да чујем њихове реакције које нису биле позитивне, али са друге стране као глумици ми је са овом улогом дата тако ретка прилика да играм жену у три различита животна доба. Да играм Лулу која има 15 година, па 24, па више од 30 година. То је огроман глумачки изазов који се не пропушта, упркос мојој урођеној срамежљивости. Мени је веома непријатно да на плажи будем у топлесу, а у „Раздобљу Лулу” моје наго тело је било стално експонирано.

Онда вас је позвао и Масимо Троизи, Салваторес, Ђузепе Бертолучи?

Да, захваљујући Лунином филму отворила су се сва врата. Троизи ми је понудио улогу у комедији, у филму сасвим другачијег стила и све је кренуло у другачијем правцу. Много различитих ликова жена и сјајних филмова. Као глумица обожавам комедију, као жена више волим драму, јер сам веома драматична. Ха, ха!

А сарадња са Алмодоваром у „Живом месу”?

Сасвим другачије искуство. Бити добар комичар, значи да мораш много патити. То је моје мишљење и мој осећај. Што више патиш то више можеш да пружиш. Чак и у комедији. Мислим да је то и Аломодоваров осећај.

„Патили” сте и у америчким филмовима у којима сте играли, у „Ханибалу”, у „Колатералној штети”?

Све су то другачија искуства. „Колатерална штета” са Арнолдом Шварценегером је класични акциони филм, ја играм лошу девојку и све је то забавно као да сте на годишњем одмору и ништа више. Улога у другом наставку филма „Кад јагањци утихну” није била превелика, али сигурно је значајна за биографију. Искрено, више сам уживала у раду са Кристином Коменчини у филму „Венчања” . Разумете на шта мислим? За добру, интелигентну комедију морате бити вођени од стране редитеља.

Спремате ли нешто ново?

Играћу и продуцираћу дебитантски филм једног младог италијанског редитеља који се школовао у Енглеској. Допао ми се сценарио, имам поверења у њега, препознала сам његову посвећеност и страст за филмом и мислим да му треба помоћи. И иначе, треба помагати младим ауторима да добију своју шансу.

Размишљате ли да се коначно докажете и у позоришту?

Да! Највероватније већ следеће године. Привлачи ме модеран театар и недавно ми је понуђена једна веома модерна позоришна драма и по свој прилици ћу је прихватити. То би онда био мој позоришни деби.