Prva zvezda Bigasa Lune

Leče – Na 14. Festivalu evropskog filma u Lečeu (Italija), veliki omaž priređen je slavnoj italijanskoj filmskoj glumici Frančeski Neri (1964). Retrospektivu od 17 filmova prati izložba fotografija iz više od 50 filmova koliko ih je od 1987. do danas snimila, među kojima su i one iz filmova „Razdoblja Lulu” Bigasa Lune posle kojeg je Nerijeva postala međunarodna zvezda.

Ali i iz filmova „Živo meso” Pedra Almodovara, „Kolateralna šteta” sa Arnoldom Švarcenegerom, „Hanibal” Ridlija Skota, „Ogorčenost” Karlosa Saure...

U impresivnim prostorima kaštela Karla Petog, na obodima starog grada, u kojima se odvijaju sve dnevne festivalske aktivnosti (radionice, seminari, pres-konferencije i susreti), pristupačna i veoma otvorena Frančeska Neri u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” govori o prvoj ulozi koja ju je proslavila, iznosi svoja sećanja na nedavno preminulog reditelja Bigasa Lunu i saradnju sa njim i otvoreno govori o svojim američkim iskustvima i ljubavi prema komediji.

Ovako priređeni omaži glumici, prilično su retki, naravno jedino ukoliko niste Ketrin Denev?

Ha, da istina je! Kada me je Alberto di Monika pozvao i objasnio želju festivala da mi priredi omaž bila sam polaskana, ali mi nije bilo baš najjasnije kakva će to izložba biti. Sada kada sam videla da je reč o izložbi velikih fotografija iz svih filmova koje sam snimila, od kojih većinu nikada nisam videla, zaista moram da kažem da sam fascinirana i prezadovoljna.

Među fotografijama na izložbi je i ona iz „Razdoblja Lulu”, filma koji je uticao na mnoge evropske filmske autore, a vas je lansirao kao glumicu hrabru da prihvati provokativne uloge?

Taj film me je obeležio. Zauvek. Srela sam Bigasa Lunu tokom Kanskog festivala pre početka snimanja filma. Ulogu Lulu trebalo je da igra Anđela Molina, koja je iz meni nepoznatih razloga odustala dve nedelje pre početka snimanja. Luna je tražio novu glumicu i to mi je otvoreno rekao u Kanu. Ništa nisam znala o istoimenom romanu Almudene Grandes koji je bio predložak za film, on nije u to doba bio preveden na italijanski, ali mi je rečeno da je imao ogroman uspeh u Španiji. Upoznala sam Almudenu koja je zajedno sa Lunom napisala i scenario. Mnogo mi je pomogla svojim savetima i ja sam prihvatila ulogu iako nisam bila svesna gde me i kako ona može odvesti.

Bilo vas je strah?

Veoma! Ja sam tih godina tek počinjala profesionalnu glumačku karijeru, pre toga sam igrala samo u Pičonijevom filmu „Veliko crno”, u Hermanovom „Bankomatu” sa Brunom Gancom i u Komenčinijevom „Srećnom Božiću”, i sve su to bile italijanske priče i teme. Snimati u Španiji tako zahtevnu i kontroverznu ulogu, na španskom jeziku sa španskim rediteljem, u meni je budilo strah. To je prirodno.

Imali ste poverenja u Bigasa Lunu?

Veoma sam mu verovala. On je bio veoma pozitivan, sladak, sa kapacitetom da te gurne daleko na veoma prijatan način. Samo bi rekao: „Opusti se, ovo je tvoj život. Treba da glumiš, ali budi svoja, onakva kakva si.“

Bio je veliki erotoman?

Njega je privlačila erotika, ali na veoma delikatan i dubok način. Jednostavno, on je voleo žene. Ženske grudi, zadnjicu, usne, sve ono što čini žensku privlačnost i lepotu. Ali, on to nije voleo na vulgaran način! Ne! Lunu je pre svega zanimala senzualnost.

Bilo je teško snimati erotske scene pred dvadesetak ljudi na setu?

Bilo je veoma teških scena i ne mogu da kažem da mi je bilo prijatno i da sam bila opuštena, ali Bigas Luna je umeo sve to da načini veoma prirodnim.

Uloga Lulu je potpuno promenila vašu karijeru?

Apsolutno! Posle tog filma počela sam da radim u Italiji! Dobijala sam puno ponuda od sjajnih italijanskih reditelja!

Postali ste njihova miljenica iako je uloga Lulu bila veoma provokativna za dve tako snažne katoličke zemlje kakve su Španija i Italija? Jeste li bili tada suviše mladi da razmišljate i o ovom aspektu?

Naravno da sam razmišljala i o tome. Ja sam rođena na severu Italije i moja porodica je katolička i sa veoma zatvorenim umom. Bilo mi je teško da čujem njihove reakcije koje nisu bile pozitivne, ali sa druge strane kao glumici mi je sa ovom ulogom data tako retka prilika da igram ženu u tri različita životna doba. Da igram Lulu koja ima 15 godina, pa 24, pa više od 30 godina. To je ogroman glumački izazov koji se ne propušta, uprkos mojoj urođenoj sramežljivosti. Meni je veoma neprijatno da na plaži budem u toplesu, a u „Razdoblju Lulu” moje nago telo je bilo stalno eksponirano.

Onda vas je pozvao i Masimo Troizi, Salvatores, Đuzepe Bertoluči?

Da, zahvaljujući Luninom filmu otvorila su se sva vrata. Troizi mi je ponudio ulogu u komediji, u filmu sasvim drugačijeg stila i sve je krenulo u drugačijem pravcu. Mnogo različitih likova žena i sjajnih filmova. Kao glumica obožavam komediju, kao žena više volim dramu, jer sam veoma dramatična. Ha, ha!

A saradnja sa Almodovarom u „Živom mesu”?

Sasvim drugačije iskustvo. Biti dobar komičar, znači da moraš mnogo patiti. To je moje mišljenje i moj osećaj. Što više patiš to više možeš da pružiš. Čak i u komediji. Mislim da je to i Alomodovarov osećaj.

„Patili” ste i u američkim filmovima u kojima ste igrali, u „Hanibalu”, u „Kolateralnoj šteti”?

Sve su to drugačija iskustva. „Kolateralna šteta” sa Arnoldom Švarcenegerom je klasični akcioni film, ja igram lošu devojku i sve je to zabavno kao da ste na godišnjem odmoru i ništa više. Uloga u drugom nastavku filma „Kad jaganjci utihnu” nije bila prevelika, ali sigurno je značajna za biografiju. Iskreno, više sam uživala u radu sa Kristinom Komenčini u filmu „Venčanja” . Razumete na šta mislim? Za dobru, inteligentnu komediju morate biti vođeni od strane reditelja.

Spremate li nešto novo?

Igraću i produciraću debitantski film jednog mladog italijanskog reditelja koji se školovao u Engleskoj. Dopao mi se scenario, imam poverenja u njega, prepoznala sam njegovu posvećenost i strast za filmom i mislim da mu treba pomoći. I inače, treba pomagati mladim autorima da dobiju svoju šansu.

Razmišljate li da se konačno dokažete i u pozorištu?

Da! Najverovatnije već sledeće godine. Privlači me moderan teatar i nedavno mi je ponuđena jedna veoma moderna pozorišna drama i po svoj prilici ću je prihvatiti. To bi onda bio moj pozorišni debi.