Деца одлучују о операцији

Да ли су тинејџери од 15 године до пунолетства довољно зрели да сами одлучују о некој хируршкој интервенцији без одобрења родитеља – ова дилема ће се већ од наредне недеље наћи пред посланицима скупштине, који ће разматрати Закон о правима пацијената у коме је предложена и оваква одредба.

„Пробну пилулу” прогутали смо пре две године: тада су донете измене закона о здравственој заштити, које су омогућиле деци да са навршених 15 година имају право да податке о свом здрављу задрже за себе. Добили су самостално право увида у своју медицинску документацију.

Сада је улог већи: дете може, без знања родитеља, операцијом да промени свој изглед – оперише уши или нос, угради силиконе и повећа груди, „напумпа усне” за 300 евра, али и да прекине нежељену трудноћу. Док предлагачи закона објашњавају да је оваква одредба усклађивање закона са Конвенцијом о правима детета и Уставом који гарантује највиши стандард здравствене заштите за тинејџере, велики део јавности сматра да овакво решење није добро. Већ сада у приватним ординацијама које се баве естетским корекцијама, девојчице од 16 и 17 година спремне су да подметну туђу личну карту да би се „улепшале ”, јер естетски приватни хирурзи, због своје правне а не менталне и физичке заштите „пацијента”, инсистирају на пунолетности. Опет, када мама и тата ћерку за пунолетство „часте” већим грудима, родитељски пристанак је довољан да се то изведе и код девојчице која се још развија и расте.

Педијатри који имају много искуства у раду са тинејџерима кажу да је ово решење добро, јер је намењено оним младим људима који западну у невољу, а у својој породици немају са ким да поделе проблем. Ако девојка открије да је трудна и жели на абортус а о томе не може да обавести мајку, која је није ни посаветовала како да спречи такву ситуацију, младој особи су се овом одредбом отворила врата да јој помогне лекар. Податке о својој интими и плановима да се подвргну некој медицинској интервенцији сакриваће деца која ће тиме себе штитити од родитеља, могуће казне, прогона, осуђивања… И да се не лажемо, по правилу ће то најчешће бити интервенција абортуса која се и до сада могла обавити без пристанка родитеља са навршених 16. година.

Друга је сад прича што се родитељима овакво законско решење можда не допада, јер дете са 15 година у Србији и његов вршњак на западу су – „два света”. У Србији „деца” и до 30. године остају под патронатом родитеља, док су на западу, од којег преписујемо ову одредбу, много самосталнија и рано се одвајају од породице. Зато многи и постављају питање да ли треба аутоматски да пресликавамо решења из развијених система, а да нисмо изградили мрежу саветовалишта и осталих начина подршке адолесценту који има медицински проблем.