Deca odlučuju o operaciji

Da li su tinejdžeri od 15 godine do punoletstva dovoljno zreli da sami odlučuju o nekoj hirurškoj intervenciji bez odobrenja roditelja – ova dilema će se već od naredne nedelje naći pred poslanicima skupštine, koji će razmatrati Zakon o pravima pacijenata u kome je predložena i ovakva odredba.

„Probnu pilulu” progutali smo pre dve godine: tada su donete izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti, koje su omogućile deci da sa navršenih 15 godina imaju pravo da podatke o svom zdravlju zadrže za sebe. Dobili su samostalno pravo uvida u svoju medicinsku dokumentaciju.

Sada je ulog veći: dete može, bez znanja roditelja, operacijom da promeni svoj izgled – operiše uši ili nos, ugradi silikone i poveća grudi, „napumpa usne” za 300 evra, ali i da prekine neželjenu trudnoću. Dok predlagači zakona objašnjavaju da je ovakva odredba usklađivanje zakona sa Konvencijom o pravima deteta i Ustavom koji garantuje najviši standard zdravstvene zaštite za tinejdžere, veliki deo javnosti smatra da ovakvo rešenje nije dobro. Već sada u privatnim ordinacijama koje se bave estetskim korekcijama, devojčice od 16 i 17 godina spremne su da podmetnu tuđu ličnu kartu da bi se „ulepšale ”, jer estetski privatni hirurzi, zbog svoje pravne a ne mentalne i fizičke zaštite „pacijenta”, insistiraju na punoletnosti. Opet, kada mama i tata ćerku za punoletstvo „časte” većim grudima, roditeljski pristanak je dovoljan da se to izvede i kod devojčice koja se još razvija i raste.

Pedijatri koji imaju mnogo iskustva u radu sa tinejdžerima kažu da je ovo rešenje dobro, jer je namenjeno onim mladim ljudima koji zapadnu u nevolju, a u svojoj porodici nemaju sa kim da podele problem. Ako devojka otkrije da je trudna i želi na abortus a o tome ne može da obavesti majku, koja je nije ni posavetovala kako da spreči takvu situaciju, mladoj osobi su se ovom odredbom otvorila vrata da joj pomogne lekar. Podatke o svojoj intimi i planovima da se podvrgnu nekoj medicinskoj intervenciji sakrivaće deca koja će time sebe štititi od roditelja, moguće kazne, progona, osuđivanja… I da se ne lažemo, po pravilu će to najčešće biti intervencija abortusa koja se i do sada mogla obaviti bez pristanka roditelja sa navršenih 16. godina.

Druga je sad priča što se roditeljima ovakvo zakonsko rešenje možda ne dopada, jer dete sa 15 godina u Srbiji i njegov vršnjak na zapadu su – „dva sveta”. U Srbiji „deca” i do 30. godine ostaju pod patronatom roditelja, dok su na zapadu, od kojeg prepisujemo ovu odredbu, mnogo samostalnija i rano se odvajaju od porodice. Zato mnogi i postavljaju pitanje da li treba automatski da preslikavamo rešenja iz razvijenih sistema, a da nismo izgradili mrežu savetovališta i ostalih načina podrške adolescentu koji ima medicinski problem.