Брже до грађевинских дозвола

Млађан Динкић, министар финансија и привреде, јуче је рекао да ће ове недеље бити донета одлука о оснивању Канцеларије за брзе одговоре, која ће пре свега бити усмерена на скраћивање рокова за одобравање грађевинских дозвола, као и процедура везаних за катастар и земљиште. Системски напредак у тој области, како рече, може бити направљен само изменама Закона о планирању и изградњи. Милан Миљевић, државни секретар у Министарству грађевинарства и руководилац радне групе за измену овог прописа, најављује да ће Нацрт закона бити готов за 15 до 20 дана.

Како каже за „Политику” инвеститор ће убудуће грађевинску дозволу за четвороспратну зграду добијати у року од месец и по до два, било да је реч о Пожаревцу, Чачку или Смедереву, под условом да је простор на коме гради покривен планском документацијом.

Дозволе ће добијати на једном шалтеру, што значи, да ће захтеве предавати на једном месту, а службеници одељења за урбанизам ће интерно прибављати сагласност и мишљења других служби.

Скраћењу времена највише ће допринети то што градитељи више неће морати да достављају сагласност и мишљења за воду, канализацију или струју од јавних предузећа. Миљевић каже да за тим нема потребе, јер су сва потребна мишљења јавних предузећа већ добијена при изради планова детаљне регулације.

То би требало прилично да скрати време инвеститорима.

Према анализи, коју је својевремено урадила америчка организација УСАИД, искључивање јавних предузећа из процеса одлучивања скратило би процедуру за добијање грађевинске дозволе најмање за 100 дана или три месеца. Проблем са јавним предузећима био је то што су инвеститори морали по три пута да куцају на њихова врата. Најпре је требало да од њих добију техничке услове за пројектовање, потом сагласност на пројекат и на крају одобрење да је изграђено како треба.

– Сагласност јавних предузећа биће и даље неопходна за објекте који се граде на подручју које није покривено планом детаљне регулације. Али неће бити потребна сагласност свих предузећа већ само оних за које службеник који издаје дозволу процени да су неопходна – објашњава Миљевић.

Када је реч о накнади за уређење грађевинског земљишта, која се убраја у најскупље ставке при градњи, инвеститор ће при подношењу захтева за дозволу морати да приложи само уговор са Дирекцијом за грађевинско земљиште, а локалне самоуправе ће одлучивати да ли ће он ту обавезу измирити за једну, две или десет година.

– Министарство на то не може да утиче. Али оно што можемо јесте да пропишемо уједначене критеријуме по којима ће се одређивати висина накнада. То ћемо вероватно учинити кроз правилник – каже Миљевић.

Новина је и то што ће за објекте од јавног значаја, пословне и стамбене зграде инвеститори бити поново обавезни да достављају идејни пројекат јер је постојећим законом о планирању и изградњи та обавеза укинута.

– Чини се да је тренутно важећи закон више био инвеститорски. Желимо да вратимо значај архитектонске струке и институције конкурса за идејна решења, јер морамо водити рачуна и како изгледају ти објекти који се граде – каже Миљевић и додаје да ово неће важити за куће са четири стана и мање пословне објекте.

Међутим, радна група још није заузела став о плаћању накнаде за конверзију права коришћења грађевинског земљишта у право својине за власнике приватизованих предузећа, што највише и тишти инвеститоре.

Миљевић каже да постоје три опције. Да власници приватизованих предузећа и инвеститори који су својевремено бесплатно добили земљиште на коришћење по аутоматизму постану власници. Друга могућност је да остане решење из постојећег закона, према коме власници приватизованих предузећа и инвеститори који потпадају под категорију обвезника ове накнаде, плаћају накнаду која им се обрачунава тако што се од тржишне вредности земљишта одузимају трошкови прибављања права коришћења. И трећа опција је да сви они који су имали неки уговорни однос, односно који су нешто платили држави или локалној самоуправи буду ослобођени, а они који нису да плате конверзију.

– Сматрам да је ово треће решење можда најбоље, то јест да сви који су имали неки облигациони однос буду ослобођени плаћања. Они којима је својевремено административним путем бесплатно додељивано земљиште, без права располагања, треба да плате конверзију. Али о овоме одлучује радна група коју чине представници више министарстава, универзитетски професори, представници општина и градова, као и невладиних организација – каже Миљевић.