Патријарх не може да поднесе оставку

И уочи овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, које почиње 14. маја, у јавности  су почела нагађања о могућности да се због поодмаклих година патријарх Павле (93) повуче са светосавског трона. Томе је допринео и недавни двадесетодневни боравак Његове светости на рехабилитацији у Бањи Ковиљачи током којег је дао и писано овлашћење митрополиту загребачко-љубљанском Јовану да га замењује.
Превремени повратак поглавара СПЦ са опоравка 1. маја у Београд упућује да ће патријарх, ипак, председавати и овом сабору. Да ли ће као и пре неколико година првојерарх Српске цркве на сабор донети лекарско уверење како би уверио поједине епископе да је способан да обавља своју дужност – тешко је рећи.

Тачно је да се патријарх веома отежано креће после пада и повреде пубичне кости у децембру 2005. године због чега је у неколико наврата био на рехабилитацији у Селтерсу и Бањи Ковиљачи, али то још не значи да није у могућности да обавља  послове које му је црква поверила избором 1990. године.

Због непознавања црквених канона може се чути да ће патријарх на сабору бити смењен или да ће добити помоћника, односно заменика. У православним црквама патријарх се бира доживотно. У епархијским пословима црквеном поглавару може помагати његов викарни епископ, али он по функцији није ни помоћник нити заменик патријарха. У случају било какве спречености да обавља функцију у Светом синоду или сабору, патријарха по његовом овлашћењу замењује по хиротонији најстарији митрополит, односно епископ.

Писмо Атанасија (Јевтића)

Тачно је да су поједини епископи умољавали патријарха да се повуче у манастир, а неки су, како се сазнаје, вршили чак и притисак. Прошле године је и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић) упутио писмо у којем је тражио од патријарха да се повуче с патријаршијског трона. У јавности се, чак, спекулисало да је патријарх сам говорио да ће се повући када напуни 90 година. Али, како објашњава др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право, по канонима патријарх не може да поднесе оставку.

"Било је случајева да патријарх буде смењен. Тако је кнез Лазар у договору са епископима, супротно канонима, сменио трећег по реду патријарха Јефрема 1379. године и на његово место поставио Спиридона. То је учинио, јер је Јефрем био наклоњен Цариградској патријаршији и није хтео да потпише оснивачке повеље за подизање манастира Раванице. Два месеца после Косовске битке патријарх Спиридон умире од туге за кнезом  Лазаром и Јефрем по други пут долази на патријаршијски престо", каже Петровић.

У Патријаршији се незванично прича да је патријарх, када су га једном упитали да ли намерава да се повуче, одговорио: "Ја оставку подносим само Богу. За време последњег избора – гласања и извлачења коверте из шешира, Богу сам се непрекидно молио да ја не будем изабран за патријарха. Али Бог није услишио моје молитве, а то значи да има своје планове са мном. Није моје да тумачим, већ да служим кад је то већ била Божја воља".

У случају да на предстојећем сабору превагне расположење архијереја да, ипак, патријарху одреде некога ко ће га трајније замењивати то неће бити могуће без његове сагласности. Позивајући се на члан 62. Устава СПЦ, патријарх Павле би имао право да изабере епископа коме би дао писмено овлашћење да га замењује.

У  недавном интервјуу, епископ шабачки Лаврентије каже да не зна да ли ће се патријарх Павле повући и додаје: "Нема случајева у православној цркви да се за живота мења патријарх. Ту смо се ми огрешили о патријарха Германа".

Избор апостолским "жребом"

Блаженопочивши патријарх Герман је после пада и лома кука 1989. године дуго лежао у Војномедицинској академији. Током лечења здравље му се погоршало и конзилијум ВМА  је тада специјалној делегацији СПЦ саопштио "да садашње здравствено стање, поодмакло животно доба и дужина трајања лечења  показују да Његова светост патријарх српски Герман више није у могућности да обавља своју високу дужност".

Тиме је био отворен пут за избор новог 44. по реду патријарха СПЦ. На сабору 1. децембра 1990. године спроведен је изборни поступак по амандманима на црвени устав донет 1967. године. Поглавар се бирао "жребом" између тројице кандидата који су добили највише гласова. Промена изборног поступка је урађена како би Српска православна црква спречила утицај са стране. Владика Лаврентије је у једном ауторском тексту за "Нин" објаснио како је патријарх Павле изабран, али и како су раније бирани српски првојерарси:

"Он је први поглавар Српске цркве биран по јеванђелској и апостолској традицији. Наиме, дотадашња пракса је била да епархијски архијереји  окупљени на изборном сабору бирају кандидата између себе. Тројица са највећим бројем гласова иду на шири изборни сабор који сачињавају опет сви архијереји, затим по један цивил из сваке епархије, старешине десет најпознатијих српских манастира, ректори богословија и декан Богословског факултета. Ко од њих тројице архијереја овде добије већину проглашава се поглаваром Светосавске цркве".

У првом кругу гласања 1990. године за избор патријарха добијена су два кандидата,  епископ шумадијски Сава је освојио 16, а жички Стефан 13 гласова. Тек у деветом кругу гласања добијен је трећи кандидат епископ рашко-призренски Павле (20 гласова).

После призива Светог духа у олтару патријаршијске капеле архимандрит Антоније, старешина манастира Троноша је измешао три беле коверте у којима су била имена тројице кандидата и извукао један и предао председавајућем сабора митрополиту дабробосанском Владиславу који  га је отворио и саопштио: "Архиепископ  пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски је епископ рашко-призренски Павле".

-----------------------------------------------------------

Процедура избора

Патријарх се бира на изборном Светом архијерејском сабору који укључује и активне викарне епископе и то најкасније у року од три месеца откад се упразни патријаршијски престо. Патријарх се, по члану 42. Устава СПЦ, бира између активних епархијских архијереја који управљају епархијом најмање пет година. На Сабору мора бити присутно најмање две трећине епископа. Одсутни архијереји могу овластити друге епископе да уместо њих гласају, с тим да један владика може бити опуномоћен само за један глас. Тајним гласањем и апсолутном већином бирају се тројица кандидата. По члану 43. црквеног устава жребом се од тројице кандидата који су добили највише гласова бира патријарх. Свечано устоличење је дан касније у Саборној цркви у Београду, а накнадно у Пећкој патријаршији.