Судбине жена балканских

Ужице – Окружена ужичким гимназијалцима, ведра и насмејана као они, млада списатељица из Македоније Румена Бужаровска – једина припадница нежнијег пола међу 11 угледних писаца учесника регионалне књижевне смотре „На пола пута” одржане у Ужицу – није се на први поглед много разликовала од ових средњошколаца. Озбиљношћу у разговору, међутим, уз добар глас који и на овим просторима прати њено литерарно дело, она саговорнику ствара сасвим друкчији, зрелији утисак.

Румена (31), доцент америчке књижевности на Филолошком факултету у Скопљу и преводилац, објавила је само две збирке прича („Жврљотине” и „Осмица”), а већ се за њу у књижевном свету прочуло. У Македонији се о њој говори, популарна је, у жижи књижевне јавности.

Сав тираж њенe прве књиге зачас је распродат, што је, како за „Политику” тумачи Румена, прилично чудно.

– Можда је та популарност зато што радим на факултету, имам пуно студената, али мислим да је ипак пресудило што се моје приче лако читају, доступне су и пријемчиве. Многи у њима могу да се препознају. Посебно жене и девојке, јер су те приче углавном о њиховим проблемима у животу. Мене веома занима транзиција, па покушавам да прикажем како та свакодневица утиче на нормалне људе, породичне односе, супружничке везе – казује она.

Ову књижевницу веома занимају балканске жене и њихов положај. Сматра да су остаци прошлости и стереотипи патријархалног и даље на просторима Балкана изражени.

– Жене су врло оптерећене обавезама, неретко све у кући носе на својим леђима, а раде и на послу. А ако си млада жена па нећеш у стереотипе, желиш да будеш друкчија, онда имаш проблеме. Људи се неретко баве туђим личним стварима, па и мене стално питају кад ћу да се удам, рађам децу. Готово да нема дана док ми неко не постави такво глупо, безобразно питање. То ме страшно нервира, постаје оптерећење. Свако има свој лични избор и не треба никог то да занима – објашњава Румена.

У својим књигама она, суптилно кроз животне ситуације, пише и приче о деци која имају проблеме са друштвеним притиском. Радо истиче причу о девојчици која је упала у проблеме зато што јој је отац био корумпирани политичар, па кад се променила влада он је побегао из земље. Девојчица сва та дешавања не може да схвати и пролази кроз трауме.

Румена управо пише трећу књигу и то приче о женама које причају о својим мужевима. Сва три дела су јој, каже, слична: на женске и дечје теме, о породици у транзицији. Има и свој особен поглед на будућност литературе.

– Ова књижевност какву сада знамо мислим да некако умире. Нешто ће се ту догодити, јер је све у електронским медијима. Мислим да се спрема нека нова књижевност. Нове генерације су на новим технологијама, не знам да ли ће књиге да опстану у садашњем изгледу. У Македонији, на пример, све мање се читају и слабије продају, док у Србији ипак више, што се може видети и по вашим многим књижарама – вели наша саговорница која је у Србији до сада само у Кикинди и Врању наступила, с краја априла ево и у Ужицу, а читав мај проводи у Београду. На конкурсу удружења „Крокодил” за резиденцијални пројекат намењен писцима из овог дела Европе добила је стипендију за једномесечни боравак у нашем главном граду (од 1. до 31. маја). Да овде ствара, упозна престоницу Србије, да на јавним читањима и наступима београдској књижевној публици представи своје стваралаштво.

-------------------------------------------

Овако се млади укључују у књижевност

Хвалећи ужичке књижевне сусрете „На пола пута” Румена Бужаровска каже да се диви људима који су ову смотру осмислили: – Интерактиван и занимљив, ово је прави начин да младе укључимо у књижевност. Не да их натерамо да читају, већ да им тако представимо да то заволе. И ми писци из региона се овде упознајемо, размењујемо искуства. Изгубили смо ону Југославију, али сада се овако, у некој „новој Југославији”, повезујемо и ово је невероватно добро – каже она.