Sudbine žena balkanskih

Užice – Okružena užičkim gimnazijalcima, vedra i nasmejana kao oni, mlada spisateljica iz Makedonije Rumena Bužarovska – jedina pripadnica nežnijeg pola među 11 uglednih pisaca učesnika regionalne književne smotre „Na pola puta” održane u Užicu – nije se na prvi pogled mnogo razlikovala od ovih srednjoškolaca. Ozbiljnošću u razgovoru, međutim, uz dobar glas koji i na ovim prostorima prati njeno literarno delo, ona sagovorniku stvara sasvim drukčiji, zreliji utisak.

Rumena (31), docent američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju i prevodilac, objavila je samo dve zbirke priča („Žvrljotine” i „Osmica”), a već se za nju u književnom svetu pročulo. U Makedoniji se o njoj govori, popularna je, u žiži književne javnosti.

Sav tiraž njene prve knjige začas je rasprodat, što je, kako za „Politiku” tumači Rumena, prilično čudno.

– Možda je ta popularnost zato što radim na fakultetu, imam puno studenata, ali mislim da je ipak presudilo što se moje priče lako čitaju, dostupne su i prijemčive. Mnogi u njima mogu da se prepoznaju. Posebno žene i devojke, jer su te priče uglavnom o njihovim problemima u životu. Mene veoma zanima tranzicija, pa pokušavam da prikažem kako ta svakodnevica utiče na normalne ljude, porodične odnose, supružničke veze – kazuje ona.

Ovu književnicu veoma zanimaju balkanske žene i njihov položaj. Smatra da su ostaci prošlosti i stereotipi patrijarhalnog i dalje na prostorima Balkana izraženi.

– Žene su vrlo opterećene obavezama, neretko sve u kući nose na svojim leđima, a rade i na poslu. A ako si mlada žena pa nećeš u stereotipe, želiš da budeš drukčija, onda imaš probleme. Ljudi se neretko bave tuđim ličnim stvarima, pa i mene stalno pitaju kad ću da se udam, rađam decu. Gotovo da nema dana dok mi neko ne postavi takvo glupo, bezobrazno pitanje. To me strašno nervira, postaje opterećenje. Svako ima svoj lični izbor i ne treba nikog to da zanima – objašnjava Rumena.

U svojim knjigama ona, suptilno kroz životne situacije, piše i priče o deci koja imaju probleme sa društvenim pritiskom. Rado ističe priču o devojčici koja je upala u probleme zato što joj je otac bio korumpirani političar, pa kad se promenila vlada on je pobegao iz zemlje. Devojčica sva ta dešavanja ne može da shvati i prolazi kroz traume.

Rumena upravo piše treću knjigu i to priče o ženama koje pričaju o svojim muževima. Sva tri dela su joj, kaže, slična: na ženske i dečje teme, o porodici u tranziciji. Ima i svoj osoben pogled na budućnost literature.

– Ova književnost kakvu sada znamo mislim da nekako umire. Nešto će se tu dogoditi, jer je sve u elektronskim medijima. Mislim da se sprema neka nova književnost. Nove generacije su na novim tehnologijama, ne znam da li će knjige da opstanu u sadašnjem izgledu. U Makedoniji, na primer, sve manje se čitaju i slabije prodaju, dok u Srbiji ipak više, što se može videti i po vašim mnogim knjižarama – veli naša sagovornica koja je u Srbiji do sada samo u Kikindi i Vranju nastupila, s kraja aprila evo i u Užicu, a čitav maj provodi u Beogradu. Na konkursu udruženja „Krokodil” za rezidencijalni projekat namenjen piscima iz ovog dela Evrope dobila je stipendiju za jednomesečni boravak u našem glavnom gradu (od 1. do 31. maja). Da ovde stvara, upozna prestonicu Srbije, da na javnim čitanjima i nastupima beogradskoj književnoj publici predstavi svoje stvaralaštvo.

-------------------------------------------

Ovako se mladi uključuju u književnost

Hvaleći užičke književne susrete „Na pola puta” Rumena Bužarovska kaže da se divi ljudima koji su ovu smotru osmislili: – Interaktivan i zanimljiv, ovo je pravi način da mlade uključimo u književnost. Ne da ih nateramo da čitaju, već da im tako predstavimo da to zavole. I mi pisci iz regiona se ovde upoznajemo, razmenjujemo iskustva. Izgubili smo onu Jugoslaviju, ali sada se ovako, u nekoj „novoj Jugoslaviji”, povezujemo i ovo je neverovatno dobro – kaže ona.