Динар за превентиву, десет за штету

Крагујевац – У систему одбране и заштите становништва од елементарних непогода у Крагујевцу ће до краја године бити формиране јединице цивилне заштите опште намене које ће бројати од 500 до 800 људи, открива за „Политику“ Драгош Радовановић, начелник Одељења за превентивну заштиту од елементарних и других непогода. – Јединице ће бити мобилне и деловаће на целој територији града, а њихови припадници ће бити бирани у сарадњи са Министарством одбране. Реч је, углавном, о млађим и незапосленим лицима која су завршила цивилну војну обуку и поседују основна знања о првој помоћи. Та лица ће имати, практично, ратни распоред у будућим јединицама, а град ће са сваким од њих потписати уговор. Накнаду ће добијати по ангажману. Средства за ову намену постоје у делу буџетске резерве за критичне ситуације – објашњава наш саговорник.

Крагујевац не спада у групу најризичнијих градова у Србији, али опасност од елементарних непогода свакако је присутна, каже Радовановић, наглашавајући да је превентива далеко боља и јефтинија заштита, имајући у виду да се за отклањање последица увек мора издвојити десетоструко више новца. – Тако је увек било, један динар за превентиву, десет за штету. Штета коју је град нанео Десимировцу 2011, када су у том селу оштећени многи стамбени и помоћни објекти, процењена је на 20 милиона динара, што је било тек нешто мање од нашег целокупног буџета за ту годину – подсећа Радовановић, наводећи да је за заштиту од елементарних непогода локална самоуправа ове године издвојила 35 милиона динара.

Највише средстава, 13 милиона динара, намењено је спречавању и ублажавању последица елементарних непогода, с тим да ће део новца морати да буде употребљен и за набавку нове опреме за узбуњивање. – Прво треба да урадимо акустичну студију, која ће показати колико нам је нових сирена потребно и где све треба да се поставе. Сирене којима сада располажемо старе су 30–40 година – каже Радовановић.

Осим поменуте студије, град ће морати да изради планове и за заштиту од техничко-технолошких удара. – Будући да обилазнице нису изграђене, камиони са цистернама у којима се превози гориво или хемикалије још увек пролазе кроз центар града, што је потенцијална опасност – упозорава наш саговорник.

Процена ризика од земљотреса не постоји, чекају се мапе Републичког сеизмолошког завода, а што се тиче клизишта, за сада су утврђене критичне тачке, које се налазе у насељима Трмбас, Белошевац, Станово, као и у селима Горња и Доња Сабанта, Горње Комарице, Ботуње. У изради планова најдаље се отишло када је реч о поплавама, а најугроженија су места кроз која протичу речице Угљешница и Ждраљица. – Кад се нешто деси, као земљотрес у Краљеву, онда сви реагују, али време учини своје и заборави се на многе ствари које морају да се уреде. Имамо још много посла, неки закони тек треба да се донесу, па изгледа као да све радимо из почетка – наводи Радовановић, износећи став да је у време СФРЈ ова област била прецизно уређена.

Због организационих и финансијских проблема, Крагујевац располаже са четири пута мање противградних ракета него што му је потребно, а неусклађене ингеренције између републичких и локалних органа могу да доведу и до озбиљнијих последица.

Гружанско језеро, на пример, припада општини Кнић, прерадом воде се бави крагујевачко комунално предузеће „Водовод и канализација“, а читава акумулација је, практично, под управом ЈП „Србијаводе“. Ко ће реаговати у случају да дође до оштећења бране? Све нејасноће у области заштите од елементарних непогода, сматра наш саговорник, морају бити брзо отклоњене.