Недеља, 19.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко­ли­ку сна­гу има пот­пис на пе­ти­ци­ји

Ко­ли­ку сна­гу има пот­пис на пе­ти­ци­ји
Илу­стра­ци­ја Дра­ган Сто­ја­но­вић

Под­не­ћу остав­ку ако за то бу­де по­ло­ви­на плус је­дан би­рач из по­кра­ји­не, по­ру­чио је пред­сед­ник Вла­де Вој­во­ди­не Бо­јан Пај­тић по­ли­тич­ким про­тив­ни­ци­ма ко­ји тра­же ње­го­ву сме­ну. Пре­ма по­да­ци­ма По­кра­јин­ске из­бор­не ко­ми­си­је са про­шло­го­ди­шњих из­бо­ра, „по­ла плус је­дан” би­рач је 868.278.

Пај­тић се јав­ном из­ја­вом оба­ве­зао па би тих око 868.000 пот­пи­са, ако бу­ду ску­пље­ни, тре­ба­ло да има­ју сна­гу за оба­ра­ње по­кра­јин­ске вла­де. Та­кву сна­гу ни­је има­ло ми­ли­он пот­пи­са за оба­ра­ње ре­пу­блич­ке вла­сти пре тач­но три го­ди­не. И ту пе­ти­ци­ју су по­кре­ну­ли на­пред­ња­ци, та­да са Но­вом Ср­би­јом уз по­моћ ДСС-а, али су сви они та­да би­ли опо­зи­ци­ја. Та­да­шња порт­па­рол­ка вла­да­ју­ће Де­мо­крат­ске стран­ке Је­ле­на Три­ван из­ја­ви­ла је да ка­да би ми­ли­он пот­пи­са би­ло ар­гу­мент за рас­пи­си­ва­ње из­бо­ра, ова др­жа­ва ни­ка­да не би има­ла вла­ду, јер сва­ка ве­ли­ка стран­ка мо­же да ску­пи то­ли­ко пот­пи­са.

Го­во­ре­ћи о сна­зи пот­пи­са гра­ђа­на у Ср­би­ји, Ми­љен­ко Де­ре­та, осни­вач Гра­ђан­ских ини­ци­ја­ти­ва и на­род­ни по­сла­ник ЛДП-а, ка­же да је „на­жа­лост, у на­шем си­сте­му од­нос пре­ма пот­пи­си­ма гра­ђа­на раз­ли­чит и за­ви­си од то­га да ли их при­ку­пља­ју они ко­ји су на вла­сти или они ко­ји од вла­сти не­што зах­те­ва­ју.”

„Не по­сто­ји пра­во по­што­ва­ње пот­пи­са гра­ђа­на код нас, не по­сто­ји си­стем ко­ји то ре­гу­ли­ше и од­ре­ђу­је оба­ве­зу ин­сти­ту­ци­ја и др­жа­ве да од­го­во­ре на зах­те­ве гра­ђа­на. То је про­из­вољ­ност, као што је и цео си­стем за­пра­во је­дан низ про­из­вољ­но­сти”, ис­ти­че Де­ре­та за „По­ли­ти­ку”.

Мла­ђан Дин­кић је, ску­пив­ши 2011. го­ди­не ви­ше од по­ла ми­ли­о­на пот­пи­са гра­ђа­на, про­гу­рао не­ко­ли­ко за­кон­ских пред­ло­га ко­ји су, по ње­го­вом ми­шље­њу, би­ли кључ­ни за де­цен­тра­ли­за­ци­ју Ср­би­је. У исто вре­ме, Срп­ској на­пред­ној стран­ци ни­је про­шла (али је и да­ље у скуп­штин­ској про­це­ду­ри) пе­ти­ци­ја од око 304.000 пот­пи­са за про­ме­ну Уста­ва Ср­би­је ра­ди сма­ње­ња бро­ја на­род­них по­сла­ни­ка.

Да ли суд­би­на не­ке ини­ци­ја­ти­ве ви­ше за­ви­си од сна­ге или по­зи­ци­је ње­ног ауто­ра не­го од бро­ја пот­пи­са или њи­хо­ве „спе­ци­фич­не те­жи­не”? Ини­ци­ја­ти­ве гра­ђа­на и еко­ло­шких ор­га­ни­за­ци­ја про­тив бра­на на Ибру или Ли­му те­шко се про­би­ја­ју у „ве­ли­ке” ме­ди­је, а 45.000 пот­пи­са Ср­ба из­бе­глих из Хр­ват­ске ко­ји су тра­жи­ли да Хр­ват­ску не при­ме у ЕУ пре не­го што ис­пу­ни оба­ве­зе пре­ма њи­ма, ре­кло би се, ни­је има­ло ни­ка­квог ефек­та.

Де­ре­та сма­тра да би Дин­кић сва­ка­ко про­гу­рао сво­је као ми­ни­стар ко­ји је рас­по­ла­гао сред­стви­ма, а да су пот­пи­си би­ли са­мо „до­бар из­го­вор и до­бра ка­му­фла­жа по­ли­тич­ке од­лу­ке ко­ју је већ до­нео и ко­ју је хтео да спро­ве­де.”

„Све оно што ’угро­жа­ва’ си­стем ова­кав ка­кав је, а то зна­чи све оно што би га за­пра­во уна­пре­ди­ло – од­би­ја се. На при­мер, мо­же­мо да ску­пи­мо ко­ли­ко год хо­ће­те пот­пи­са, али не­ће­мо ус­пе­ти да из­деј­ству­је­мо у Ми­ни­стар­ству про­све­те да се га­ран­ту­је фи­нан­си­ра­ње Пет­ни­це. Исто­вре­ме­но, ко­ли­ко год пот­пи­са да ску­пи­мо не­ће­мо мо­ћи да спре­чи­мо да на­ша др­жа­ва пла­ћа пен­зи­је по­по­ви­ма. Си­стем се бра­ни од ути­ца­ја гра­ђа­на ко­ли­ко год мо­же и зло­у­по­тре­бља­ва пот­пи­се гра­ђа­на кад год мо­же”, оце­њу­је Де­ре­та.

Стран­ка Зе­ле­ни Ср­би­је при­ме­ти­ла је раз­ли­ку од ка­да је по­ста­ла пар­ла­мен­тар­на стран­ка. „Зе­ле­ни Ср­би­јесу бор­бу про­тив ГМО по­че­ли још као не­пар­ла­мен­тар­на стран­ка ка­да су по­кре­ну­ли ак­ци­ју при­ку­пља­ња пот­пи­са за пе­ти­ци­ју ко­јом се тра­жи до­но­ше­ње за­ко­на ко­ји за­бра­њу­је увоз, про­из­вод­ња и про­мет ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­них ор­га­ни­за­ма (ГМО).Иако су Пред­лог за­ко­на о ГМО и пе­ти­ци­ја са ви­ше од 36.000 пот­пи­са пре­да­ти На­род­ној скуп­шти­ни 26. ок­то­бра 2011. го­ди­не, ни­је по­сто­ја­ла ини­ци­ја­ти­ва ни­јед­ног на­род­ног по­сла­ни­ка ка­ко би се ово пи­та­ње на­шло на днев­ном ре­ду”, ка­жу за „По­ли­ти­ку” у овој стран­ци чи­ји је ли­дер Иван Ка­рић на­род­ни по­сла­ник у ак­ту­ел­ном скуп­штин­ском са­зи­ву.

Тек ка­да је Ка­рић до­био по­сла­нич­ки ман­дат, а стран­ка по­ста­ла пар­ла­мен­тар­на, одр­жа­на су два јав­на слу­ша­ња на те­му ге­нет­ски мо­ди­фи­ко­ва­них ор­га­ни­за­ма и њи­хо­вог ути­ца­ја на жи­вот­ну сре­ди­ну и здра­вље љу­ди.Зе­ле­ни Ср­би­је су, на­гла­ша­ва­ју,по­чет­ком фе­бру­а­ра овего­ди­не пре­да­ли На­род­ној скуп­шти­ни „Де­кла­ра­ци­ју за Ср­би­ју без ГМО”, ко­ју је до са­да усво­ји­ло 40 оп­шти­на, и зах­те­ва­ће да се онана­ђе на днев­ном ре­ду сле­де­ће сед­ни­це пар­ла­мен­та.

Код ова­квих пе­ти­ци­ја нај­че­шће су у пр­вом пла­ну по­ли­тич­ке стран­ке. То их раз­ли­ку­је од на­род­них ини­ци­ја­ти­ва, где су пред­ла­га­чи за­ко­на ди­рект­но би­ра­чи. У На­род­ној скуп­шти­ни тре­нут­но су у про­це­ду­ри пред­ло­зи за­ко­на о кла­си­фи­ка­ци­ји ин­фор­ма­ци­ја о из­ме­на­ма За­ко­на о сло­бод­ном при­сту­пу ин­фор­ма­ци­ја­ма од јав­ног зна­ча­ја из 2007. го­ди­не (35.870 би­ра­ча) и Пред­лог за­ко­на о за­бра­ни пу­ше­ња у за­тво­ре­ним јав­ним и рад­ним про­сто­ри­ја­ма из 2009. чи­ји је пред­ла­гач 80.162 би­ра­ча.

-------------------------------------------------------------------------

За шта су се све ску­пља­ли пот­пи­си

– Око 180.000 гра­ђа­на тра­жи­ло је уки­да­ње ПДВ-а на бе­би опре­му

– 5.500 рад­ни­ка из обла­сти на­у­ке тра­жи­ло од пред­сед­ни­ка Ср­би­је Бо­ри­са Та­ди­ћа да се вра­ти ми­ни­стар­ство на­у­ке, по­што је при­по­је­но ре­со­ру про­све­те на­кон ре­кон­струк­ци­је вла­де 2011.

– ДСС је 2011. пре­дао 100.000 пот­пи­са про­тив про­да­је Те­ле­ко­ма

– Ра­ди­ка­ли су у фе­бру­а­ру 2012. у Пред­сед­ни­штву Ср­би­је пре­да­ли око 200.000 пот­пи­са про­тив ула­ска Ср­би­је у ЕУ

– Кра­јем мар­та 2012. пред­став­ни­ци Удру­же­ња за КиМ пре­да­ли су Скуп­шти­ни Ср­би­је пе­ти­ци­ју 75.000 гра­ђа­на ко­јом се тра­жи одр­жа­ва­ње ре­пу­блич­ких и ло­кал­них из­бо­ра на КиМ

– У ма­ју 2011. Ре­фор­ми­сти Вој­во­ди­не ску­пи­ли су 12.000 пот­пи­са за бес­пла­тан улаз на Штранд (но­во­сад­ско ку­па­ли­ште на Ду­на­ву)

– Не­ко­ли­ко хи­ља­да гра­ђа­на тра­жи­ло је да се пре­и­спи­та од­лу­ка Си­но­да СПЦ о при­вре­ме­ном раз­ре­ше­њу бив­шег епи­ско­па ра­шко-при­зрен­ског Ар­те­ми­ја

– Ко­а­ли­ци­ја за РЕ­КОМ по­ло­ви­ном 2011. ску­пи­ла је по­ла ми­ли­о­на пот­пи­са на про­сто­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је ра­ди осни­ва­ња ре­ги­о­нал­не ко­ми­си­је за утвр­ђи­ва­ње чи­ње­ни­ца о ра­то­ви­ма де­ве­де­се­тих го­ди­на

– Не­ко­ли­ко стра­на­ка пре­да­ло је 2010. го­ди­не 21.000 пот­пи­са гра­ђа­на из за­пад­не Ср­би­је про­тив уво­ђе­ња ста­ти­стич­ких ре­ги­о­на

– Де­ле­га­ци­ја Скуп­шти­не за­јед­ни­це оп­шти­на Ко­со­ва и Ме­то­хи­је пре­да­ла је у ок­то­бру 2009. пе­ти­ци­ју са пот­пи­си­ма 48.373 ко­сов­ских Ср­ба ко­ји тра­же од­ла­зак Еулек­са из по­кра­ји­не

– У де­цем­бру 2011. УРС је пре­дао 128.000 пот­пи­са за де­цен­тра­ли­за­ци­ју Бе­о­гра­да

-----------------------------------------------------------------

Пра­во на пе­ти­ци­ју

По Уста­ву Ср­би­је, члан 56. „сва­ко има пра­во да, сам или за­јед­но са дру­ги­ма, упу­ћу­је пе­ти­ци­је и дру­ге пред­ло­ге др­жав­ним ор­га­ни­ма, ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­ји­ма су по­ве­ре­на јав­на овла­шће­ња, ор­га­ни­ма ауто­ном­не по­кра­ји­не и ор­га­ни­ма је­ди­ни­цало­кал­не са­мо­у­пра­ве и да од њихдо­би­је од­го­вор ка­да га тра­жи”. А нај­ма­ње 30.000 би­ра­ча има пра­во пред­ла­га­ња за­ко­на, дру­гих про­пи­са и оп­штих ака­та (члан 107). Ка­да је реч о ло­кал­ним ини­ци­ја­ти­ва­ма, За­кон о ло­кал­ној са­мо­у­пра­ви про­пи­су­је да се ста­ту­том је­ди­ни­це ло­кал­не са­мо­у­пра­ве утвр­ђу­је број пот­пи­са гра­ђа­на по­тре­бан за пу­но­ва­жно по­кре­та­ње гра­ђан­ске ини­ци­ја­ти­ве, ко­ји не мо­же да бу­де ма­њи од пет од­сто би­ра­ча (члан 68).

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.