Колику снагу има потпис на петицији
Поднећу оставку ако за то буде половина плус један бирач из покрајине, поручио је председник Владе Војводине Бојан Пајтић политичким противницима који траже његову смену. Према подацима Покрајинске изборне комисије са прошлогодишњих избора, „пола плус један” бирач је 868.278.
Пајтић се јавном изјавом обавезао па би тих око 868.000 потписа, ако буду скупљени, требало да имају снагу за обарање покрајинске владе. Такву снагу није имало милион потписа за обарање републичке власти пре тачно три године. И ту петицију су покренули напредњаци, тада са Новом Србијом уз помоћ ДСС-а, али су сви они тада били опозиција. Тадашња портпаролка владајуће Демократске странке Јелена Триван изјавила је да када би милион потписа било аргумент за расписивање избора, ова држава никада не би имала владу, јер свака велика странка може да скупи толико потписа.
Говорећи о снази потписа грађана у Србији, Миљенко Дерета, оснивач Грађанских иницијатива и народни посланик ЛДП-а, каже да је „нажалост, у нашем систему однос према потписима грађана различит и зависи од тога да ли их прикупљају они који су на власти или они који од власти нешто захтевају.”
„Не постоји право поштовање потписа грађана код нас, не постоји систем који то регулише и одређује обавезу институција и државе да одговоре на захтеве грађана. То је произвољност, као што је и цео систем заправо један низ произвољности”, истиче Дерета за „Политику”.
Млађан Динкић је, скупивши 2011. године више од пола милиона потписа грађана, прогурао неколико законских предлога који су, по његовом мишљењу, били кључни за децентрализацију Србије. У исто време, Српској напредној странци није прошла (али је и даље у скупштинској процедури) петиција од око 304.000 потписа за промену Устава Србије ради смањења броја народних посланика.
Да ли судбина неке иницијативе више зависи од снаге или позиције њеног аутора него од броја потписа или њихове „специфичне тежине”? Иницијативе грађана и еколошких организација против брана на Ибру или Лиму тешко се пробијају у „велике” медије, а 45.000 потписа Срба избеглих из Хрватске који су тражили да Хрватску не приме у ЕУ пре него што испуни обавезе према њима, рекло би се, није имало никаквог ефекта.
Дерета сматра да би Динкић свакако прогурао своје као министар који је располагао средствима, а да су потписи били само „добар изговор и добра камуфлажа политичке одлуке коју је већ донео и коју је хтео да спроведе.”
„Све оно што ’угрожава’ систем овакав какав је, а то значи све оно што би га заправо унапредило – одбија се. На пример, можемо да скупимо колико год хоћете потписа, али нећемо успети да издејствујемо у Министарству просвете да се гарантује финансирање Петнице. Истовремено, колико год потписа да скупимо нећемо моћи да спречимо да наша држава плаћа пензије поповима. Систем се брани од утицаја грађана колико год може и злоупотребљава потписе грађана кад год може”, оцењује Дерета.
Странка Зелени Србије приметила је разлику од када је постала парламентарна странка. „Зелени Србијесу борбу против ГМО почели још као непарламентарна странка када су покренули акцију прикупљања потписа за петицију којом се тражи доношење закона који забрањује увоз, производња и промет генетски модификованих организама (ГМО).Иако су Предлог закона о ГМО и петиција са више од 36.000 потписа предати Народној скупштини 26. октобра 2011. године, није постојала иницијатива ниједног народног посланика како би се ово питање нашло на дневном реду”, кажу за „Политику” у овој странци чији је лидер Иван Карић народни посланик у актуелном скупштинском сазиву.
Тек када је Карић добио посланички мандат, а странка постала парламентарна, одржана су два јавна слушања на тему генетски модификованих организама и њиховог утицаја на животну средину и здравље људи.Зелени Србије су, наглашавају,почетком фебруара овегодине предали Народној скупштини „Декларацију за Србију без ГМО”, коју је до сада усвојило 40 општина, и захтеваће да се онанађе на дневном реду следеће седнице парламента.
Код оваквих петиција најчешће су у првом плану политичке странке. То их разликује од народних иницијатива, где су предлагачи закона директно бирачи. У Народној скупштини тренутно су у процедури предлози закона о класификацији информација о изменама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја из 2007. године (35.870 бирача) и Предлог закона о забрани пушења у затвореним јавним и радним просторијама из 2009. чији је предлагач 80.162 бирача.
-------------------------------------------------------------------------
За шта су се све скупљали потписи
– Око 180.000 грађана тражило је укидање ПДВ-а на беби опрему
– 5.500 радника из области науке тражило од председника Србије Бориса Тадића да се врати министарство науке, пошто је припојено ресору просвете након реконструкције владе 2011.
– ДСС је 2011. предао 100.000 потписа против продаје Телекома
– Радикали су у фебруару 2012. у Председништву Србије предали око 200.000 потписа против уласка Србије у ЕУ
– Крајем марта 2012. представници Удружења за КиМ предали су Скупштини Србије петицију 75.000 грађана којом се тражи одржавање републичких и локалних избора на КиМ
– У мају 2011. Реформисти Војводине скупили су 12.000 потписа за бесплатан улаз на Штранд (новосадско купалиште на Дунаву)
– Неколико хиљада грађана тражило је да се преиспита одлука Синода СПЦ о привременом разрешењу бившег епископа рашко-призренског Артемија
– Коалиција за РЕКОМ половином 2011. скупила је пола милиона потписа на простору бивше Југославије ради оснивања регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратовима деведесетих година
– Неколико странака предало је 2010. године 21.000 потписа грађана из западне Србије против увођења статистичких региона
– Делегација Скупштине заједнице општина Косова и Метохије предала је у октобру 2009. петицију са потписима 48.373 косовских Срба који траже одлазак Еулекса из покрајине
– У децембру 2011. УРС је предао 128.000 потписа за децентрализацију Београда
-----------------------------------------------------------------
Право на петицију
По Уставу Србије, члан 56. „свако има право да, сам или заједно са другима, упућује петиције и друге предлоге државним органима, организацијама којима су поверена јавна овлашћења, органима аутономне покрајине и органима јединицалокалне самоуправе и да од њихдобије одговор када га тражи”. А најмање 30.000 бирача има право предлагања закона, других прописа и општих аката (члан 107). Када је реч о локалним иницијативама, Закон о локалној самоуправи прописује да се статутом јединице локалне самоуправе утврђује број потписа грађана потребан за пуноважно покретање грађанске иницијативе, који не може да буде мањи од пет одсто бирача (члан 68).
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


