„Тројни пакт“ против немачког диктата штедње

„Стезање каиша (у садашњем облику) би могло да има убиствене последице по Италију, али и по целу Европу“, истакао је нови италијански премијер Енрико Лета у говору о циљевима његове владе у предстојећем мандату.

Не помињући Немачку у инаугурационом говору, Лета је обећао да ће упозорења пренети „на адресу оних који настоје да од суверених чланица ЕУ створе парије Континента“.

Енрико Лета је одржао обећање минулог уторка. У службеној посети канцеларки Ангели Меркел, италијански премијер је рекао: „Ако Европа, предвођена Немачком, настави да инсистира на спровођењу политике стриктне буџетске штедње, подстаћи ће масовне, антиевропске покрете... Питање је времена када ће противници европског заједништва закуцати на врата добро стојећих чланица ЕУ.“

Било је јасно да Меркелова схвата озбиљност ситуације - притисак изолације којој је изложена широм ЕУ, али и на домаћој политичкој сцени. Новооснована странка Алтернатива за Немачку (АфД), према проценама изборних стратега, могла би да донесе превагу у корист опозиције на јесењим изборима за Бундестаг.

Шефица немачке владе суочена је и са такозваним фронтом противника штедње на европском нивоу.

Шеф Европске комисије (ЕК) Жозе Мануел Барозо оштро је критиковао програме буџетске штедње, указујући да оне гуше привредни раст и подстичу масовну беспослицу, пре свега оних на којима ће Европа остати – међу младима. Барозо је објаснио да његова критика није само плод личног размишљања, већ  се темељи на званичном ставу МММф-а.

Изричитији је био италијански премијер Лета, у говору у Берлину: „Све ово што данас предузимамо остаће без резултата, без смисла и логике, ако не обезбедимо гаранције нашој деци и унуцима за будућност без дамокловог мача претње да ће доживотно отплаћивати дугове својих родитеља и предака.“

Председник Европске комисије Барозо и италијански премијер Лета нису остали сами. У Паризу је покренута кампања владајуће странке социјалиста (ПС) против економског диктата „богатог и арогантног Берлина“.

„Егоизам и непопустљивост немачке канцеларке (Меркелове) у корену трују идеју европског заједништва“, навео је аутор Прогласа за напредак Европе Жан-Кристоф Камбадели. Подржали су га председник Франсоа Оланд и председник парламента Клод Бартолон.

Бартолон је позвао „на конфронтацију са Немачком“, а француски председник је у истакао да у овом тренутку једино Француска унутар ЕУ има проевропску владу – у духу добробити за све њене чланице.“

Критици се придружио либерални дневник „Фигаро“, истичући у насловном коментару – ПС објавила рат Немачкој.

Из кабинета канцеларке Ангеле Меркел стигло је саопштење, по коме Берлин има разумевања за иступе Италије и Француске и да их сматра „реторичко популистичком поштапалицом тамошњих влада, не би ли ублажили незадовољство становништва.

Немачки аналитичари, међутим, истичу да је ова реакција Берлина упоредива са „нојевом тактиком“ (гурања главе у песак). „Не може се превидети да је, у међувремену, оформљен фронт противника немачке политике штедње“, коментарише минхенски дневник „Зидојче цајтунг“. Коментатор минхенског дневника сматра да ће број чланица убрзо бити увишестручен. Најизгледнији кандидати за приступ „пакту“ су, по његовом мишљењу, Шпанија и Португалија.

Упркос ригорозној штедњи, у Шпанији је (пре)задуженост порасла за даљих 146 милијарди евра, на укупно 882 милијарде. Тиме је удео дуга достигао 84 одсто бруто домаћег производа, а од 90 одсто – према опште важећим економским теоријама - нема изгледа на бољитак. Уз 6,2 милона незапослених и стопом од готово 70 одсто незапослених међу младим становништвом, Шпанија се озбиљно приближила граници толеранције, после које долази до општег народног револта.

У Португалији, ситуација се битније не разликује: земља је, упркос или баш због мера опште штедње, повисила своја дуговања на 154 одсто годишњег учинка националне привреде...

Фронт против Берлина има још једног потенцијалног члана – Грчку, наравно. На другој страни, немачка политика штедње има само две присталице – британског премијера Дејвида Камерона и литванску премијерку Далију Грибаускајте. Обоје не спадају у круг најутицајнијих про-европских политичара.