„Trojni pakt“ protiv nemačkog diktata štednje

„Stezanje kaiša (u sadašnjem obliku) bi moglo da ima ubistvene posledice po Italiju, ali i po celu Evropu“, istakao je novi italijanski premijer Enriko Leta u govoru o ciljevima njegove vlade u predstojećem mandatu.

Ne pominjući Nemačku u inauguracionom govoru, Leta je obećao da će upozorenja preneti „na adresu onih koji nastoje da od suverenih članica EU stvore parije Kontinenta“.

Enriko Leta je održao obećanje minulog utorka. U službenoj poseti kancelarki Angeli Merkel, italijanski premijer je rekao: „Ako Evropa, predvođena Nemačkom, nastavi da insistira na sprovođenju politike striktne budžetske štednje, podstaći će masovne, antievropske pokrete... Pitanje je vremena kada će protivnici evropskog zajedništva zakucati na vrata dobro stojećih članica EU.“

Bilo je jasno da Merkelova shvata ozbiljnost situacije - pritisak izolacije kojoj je izložena širom EU, ali i na domaćoj političkoj sceni. Novoosnovana stranka Alternativa za Nemačku (AfD), prema procenama izbornih stratega, mogla bi da donese prevagu u korist opozicije na jesenjim izborima za Bundestag.

Šefica nemačke vlade suočena je i sa takozvanim frontom protivnika štednje na evropskom nivou.

Šef Evropske komisije (EK) Žoze Manuel Barozo oštro je kritikovao programe budžetske štednje, ukazujući da one guše privredni rast i podstiču masovnu besposlicu, pre svega onih na kojima će Evropa ostati – među mladima. Barozo je objasnio da njegova kritika nije samo plod ličnog razmišljanja, već  se temelji na zvaničnom stavu MMMf-a.

Izričitiji je bio italijanski premijer Leta, u govoru u Berlinu: „Sve ovo što danas preduzimamo ostaće bez rezultata, bez smisla i logike, ako ne obezbedimo garancije našoj deci i unucima za budućnost bez damoklovog mača pretnje da će doživotno otplaćivati dugove svojih roditelja i predaka.“

Predsednik Evropske komisije Barozo i italijanski premijer Leta nisu ostali sami. U Parizu je pokrenuta kampanja vladajuće stranke socijalista (PS) protiv ekonomskog diktata „bogatog i arogantnog Berlina“.

„Egoizam i nepopustljivost nemačke kancelarke (Merkelove) u korenu truju ideju evropskog zajedništva“, naveo je autor Proglasa za napredak Evrope Žan-Kristof Kambadeli. Podržali su ga predsednik Fransoa Oland i predsednik parlamenta Klod Bartolon.

Bartolon je pozvao „na konfrontaciju sa Nemačkom“, a francuski predsednik je u istakao da u ovom trenutku jedino Francuska unutar EU ima proevropsku vladu – u duhu dobrobiti za sve njene članice.“

Kritici se pridružio liberalni dnevnik „Figaro“, ističući u naslovnom komentaru – PS objavila rat Nemačkoj.

Iz kabineta kancelarke Angele Merkel stiglo je saopštenje, po kome Berlin ima razumevanja za istupe Italije i Francuske i da ih smatra „retoričko populističkom poštapalicom tamošnjih vlada, ne bi li ublažili nezadovoljstvo stanovništva.

Nemački analitičari, međutim, ističu da je ova reakcija Berlina uporediva sa „nojevom taktikom“ (guranja glave u pesak). „Ne može se prevideti da je, u međuvremenu, oformljen front protivnika nemačke politike štednje“, komentariše minhenski dnevnik „Zidojče cajtung“. Komentator minhenskog dnevnika smatra da će broj članica ubrzo biti uvišestručen. Najizgledniji kandidati za pristup „paktu“ su, po njegovom mišljenju, Španija i Portugalija.

Uprkos rigoroznoj štednji, u Španiji je (pre)zaduženost porasla za daljih 146 milijardi evra, na ukupno 882 milijarde. Time je udeo duga dostigao 84 odsto bruto domaćeg proizvoda, a od 90 odsto – prema opšte važećim ekonomskim teorijama - nema izgleda na boljitak. Uz 6,2 milona nezaposlenih i stopom od gotovo 70 odsto nezaposlenih među mladim stanovništvom, Španija se ozbiljno približila granici tolerancije, posle koje dolazi do opšteg narodnog revolta.

U Portugaliji, situacija se bitnije ne razlikuje: zemlja je, uprkos ili baš zbog mera opšte štednje, povisila svoja dugovanja na 154 odsto godišnjeg učinka nacionalne privrede...

Front protiv Berlina ima još jednog potencijalnog člana – Grčku, naravno. Na drugoj strani, nemačka politika štednje ima samo dve pristalice – britanskog premijera Dejvida Kamerona i litvansku premijerku Daliju Gribauskajte. Oboje ne spadaju u krug najuticajnijih pro-evropskih političara.