Пјер са друге стране рама

Чачак – У централном простору чачанске Галерије „Рисим”, отворена је изложба карикатура „Пјер Крижанић: хроничар једног времена”, која обухвата 24 рада из фонда Уметничке галерије „Надежда Петровић” у Чачку, и 13 цртежа из Документарног фонда новосадске Спомен-збирке Павла Бељанског.

Аутор је историчар уметности из Чачка Марија Радисавчевић (27) и ово је реализација њеног дипломског рада „Политичка карикатура Петра Пјера Крижанића између два светска рата”, који је заслужио награду речене спомен-збирке за прошлу годину. Изложба у Чачку трајаће до 20. маја, у јуну се сели у Нови Сад, а одатле, идућег септембра, у београдски Дом омладине.

Поставка је осмишљена тако да се кроз три тематске целине – „Југословенски парадокси” (принтови „Политике” са Крижанићевим карикатурама објављеним од 1923. до 1937.), „Да вам представим” (карикатуре и цртежи који приказују галерију личности из света политике и уметности и истакнуте појединце из јавног друштвеног живота) и „Против фашизма” (тематска целина посвећена Крижанићевим антифашистичким карикатурама) – омогући сагледавање Пјеровог стваралаштва на једној, и југословенских политичких прилика виђених његовим цртежима на другој страни.

– Током припрема за изложбу, на реверсу једног од три Крижанићева аутопортрета из фонда УГ „Надежда Петровић”, откривен је и четврти, рађен комбинованом техником – каже Марија Радисавчевић за „Политику”.

– Пошто су Катарина и Ђорђе Пауновић, наследници Синише Пауновића, дугогодишњег новинара и уредника „Политике”, који је основао Збирку цртежа и карикатура Пјера Крижанића – УГ „Надежда Петровић”, Галерији поклонили опремљене експонате, они су тек за потребе ове изложбе разрамљени како би добили нове оквире.

Тако се и дошло до открића Крижанићевог аутопортрета, који има одлике дубоко примишљене самопрезентације.

У саставу изложбе публика ће имати прилику да види и филм „Између два краља”, настао 1959. године у режији Здравка Велимировића. Реч је о документарном запису који на оригиналан начин приказује карикатуре Крижанића, а затим и Вушковића, Хоџића и Лучева.

– За филм смо сазнали благодарећи нашем савременом карикатуристи Предрагу Кораксићу Кораксу, који је учествовао у његовој реализацији, а копију смо добили од Југословенске кинотеке – објашњава аутор изложбе.

У свом слову на отварању, музејски саветник у Народном музеју Гордана Станишић подсетила је да је Крижанић „проглашаван хрватским сепаратистом, али и српским плаћеником и да је само упорношћу и толеранцијом према осудама тадашње власти успевао да се као личност и уметник сачува од оштрих режимских цензура”.

– Кроз галерију личности и ситуација – истакла је она – видимо како су некад изгледале све те компликоване и драматичне промене политичког и друштвеног система мултиетничке заједнице, и како би то данас посматрао духовити, али и непомирљиви хроничар свога времена. Карикатуриста, сликар и новинар Пјер Крижанић јесте један од утемељивача карикатуре као имплицитне критике и политички бритког коментара у дневним новинама и часописима.

Гордана Станишић процењује да „Крижанићева нацртана шала није имала амбицију да прерасте у ангажовани, бунтовнички проглас, већ да узвишеним грађанским моралом и изоштреном илустрацијом претвори лични критички став у непосредно јавно средство за подсмех и у одређени друштвени катализатор”, и додаје:

– Ауторка изложбе успела је да нас уведе у личност овог уметника и аналитичара епохе, великана југословенске политичке карикатуре. Гледајући његове радове покушаћемо да осетимо свакодневицу једног времена и простора, да препознамо различите физиономије и дух тадашње климе у којој је ова нацртана шала, кроз смех и иронију али и разумевање упркос свему, могла да помири све наше стварности.

Петар Пјер Крижанић (Глина 1890 – Београд 1962) почео је да објављује у „Политици” 1922. године, по сеоби из Загреба у Београд, и у нашем листу провео радни век, до пензионисања 1950. године.