Врањски опојни мирис дуња

Врање – Негујући традицију својих предака у гајењу дуња и прављењу разних специјалитета, од ових златножутих и мирисних плодова, у врањском крају многе породице солидно зарађују. То је допринело да сваке године, на овом подручју, све више запрложеног земљишта бива засађено дуњом. Многи, међутим, због рентабилности и економичности крче вишње, шљиве и друго воће тако да је, за сада, на овом подручју више од 30.000 стабала дуње.
– Док сам се као средњошколац у Врању забављао са мојом супругом Снежаном одушевљавале су нас сарајевске групе "Код" са песмом: "Наша љубав трајала је кратко, јер ниси знала да куваш слатко – од дуње" и "Ивер" Влатка Марковића са "Дуњо моја". Када смо се венчали Снежана је одмах прве јесени направила више од 30 тегли слатка од дуња, а четири сам, по возачу врањског "Пољопродукта" послао за Сарајево овим групама, у знак захвалности, за овако дивне мелодије – каже Драган Митић из насеља Рашка и додаје да од 50 стабала дуња, колико је наследио од деде и оца, сада има више од 600 и од тога издржава породицу, јер су супруга и он остали без посла.

– Одушевљава нас овај здрави, жути и мирисни плод од кога, уз обавезну ракију, спремамо џем, слатко, сулц и "кластинџу" које је, београдска фирма "С Компани" све извезла у иностранство. Посебно припремљена "кластинџа" обавезно "раздрма" оба партнера за потомство, а код успаваних и незаинтересованих "буди младост" – вели Драган и додаје да му се најстарија кћи зове Дуња.

Један од већих и значајнијих произвођача дуња је и Слободан Рајковић из Паневља код Врања. Овај угледан домаћин планира да двоструко увећа површине под дуњом.

– Већ три године, као кооперант, "Симпу" испоручујем по три тоне врло квалитетне дуње. Ове године дуње су добро понеле и очекујем рекордан род – каже Рајковић и додаје да се у атару села Паневља из године у годину увећавају површине под дуњом и да је све више мештана заинтересовано за сарадњу са "Симпом" који им пружа материјалну и стручну помоћ.

Тренутно најбољи међу дуњарима у врањском крају је без сумње Саша Милошевић из Љиљанца. Овај млади човек има засаде младих дуња за пример. То потврђује и Добривоје Алексов, стручњак "Симпове" службе за кооперацију.

– На благој сунчаној падини Сашин воћњак више подсећа на беспрекорно уређен парк него на засад дуња – каже Алексов и додаје да се уз рад и примену науке дошло до изванредних резултата.

Сашин воћњак, стар свега три године, боље изгледа него многи који имају најмање пет година. То потврђује податак да је већ друге године домаћин убрао више од 200 килограма дуња, што је права реткост ако се зна да први плодови тек почињу од треће године.

– Пољопривреда ми није основно занимање, али дуње волим и зато их и тако негујем. Наравно, захваљујући стручњацима из "Симпове" кооперације, јер су они извршили избор садница, земљишта, начин садње, орезивање и формирање круне, примену агротехничких мера, дошао сам до доброг рода и воћњака – каже Саша и додаје да многи његови другови након обиласка воћњака изражавају жељу да се и они укључе у производњу дуња.

Димитрије Ристић је захваљујући дуњама обукао целу породицу, а унуку купио аутомобил. Слично је учинио и његов брат од стрица који у шали за овај свој поступак каже: "Од дуњче за гуњче и "југче".

Славица и Милан Јовановић већ неколико година, захваљујући дуњама, издржавају породицу. Иначе, своје производе од дуња, припремљене на традиционалан начин, пласирају на београдско, нишко, новосадско, а преко посредника и на инострано тржиште. Највећи проблем су им, кажу, амбалажа и добра етикета.

– За сада амбалажу (тегле и боце) добијамо од наручиоца, а какве им он лепи "налепнице" (етикете) појма немамо. Али нама је важно да обезбеђујемо новац за живот – каже Славица, чија се ћерка зове Дуња и додаје да је у врањском крају више од педесет девојчица добило име Дуња.

Иначе и Славица припрема "кластинџу", само, како каже: "Зависи за шта треба, а никада не промашујем, увек добију и дођу до оној за што гу траже". "Наравно, највише се прави слатко, класичан џем и резанац са орасима", вели Славица.

-----------------------------------------------------------

"Кластинџа" као "вијагра"

За "кластинџу" треба дуње добро опрати, не љуштити, затим изрендати на најкрупније. Кувати са мало воде најмање пола сата, без шећера и било каквих додатака. Кад се охладе изрендане дуње у њих се додају исецкани ораси, бадем, лешник, цимет, мало "дуњеваче" са коштицама и мед. Све се то лепо умеси и остави да стоји, а онда обликује у куглице. – На "кластинџу" буђењем подједнако реагују оба пола – каже Славица Јовановић.