У пензију по старом

Повећања старосне границе за одлазак у пензију мушкараца и жена у Србији неће бити и то је предочено представницима ММФ-а, потврдио је Драги Видојевић, државни секретар у Министарству рада.

– Пооштравањем услова за одлазак у пензију потпуно би се обесмислио рад пензијског фонда, тако да се о овој опцији за сада не размишља, тим пре што је реформа ПИО у овом погледу започета и што даје прве резултате. На средњорочан и дугорочан рок ефекти ће бити већи– потврдио је Видојевић.

– Србија има другачију демографску слику него остале земље у којима је старосна граница за одлазак у пензију виша. Мушкарци у пресеку живе 71, а жене 76 година. Ако би им се повећала старосна граница питање је који проценат њих би искористио законско право на пензију, а при том су цео радни век уплаћивали доприносе за сигурнију старост– навео је Видојевић.

Он је додао да антипензијски лоби делује и да одатле долазе спекулације о повећању старосне границе, али ово министарство тим притисцима неће подлећи.

У прилог тврдњи да је пооштравање старосне границе за одлазак у пензију дало прве резултате у Србији Видојевић поткрепљује бројкама, па је тако у 2008. години просек за одлазак у пензију био 60,7 година, а 2011. када је нови закон почео да се примењује и то прво за мушкарце у пензију ишло се у просеку с навршене 62 године. Истовремено видљиве су уштеде у буџету, па се очекује да само по основу тога што све старији идемо у пензију ове године ПИО фонд уштеди око 2,2 милијарде, а 2011. године тај износ био је мањи од милијарде динара.

На питање како очекује да се повећа прилив пара у буџет неопходан за исплату пензија, на чија издвајања ММФ има највише примедби, Видојевић одговара да то мора да се уради пре свега кроз оживљавање привреде и повећање броја запослених, с обзиром на то да је ситуација таква да на једног запосленог иде један пензионер.

– Пооштравање контроле система наплате доприноса је приоритет и очекујемо да ће се први ефекти тога видети чим Централни регистар почне с радом. Сива економија је други највећи фактор који утиче на смањење плаћања доприноса, чему треба стати на пут – објаснио је државни секретар.

То су будуће реформе које препознаје ММФ и које могу да доведу до уштеда у буџету када је реч о издвајањима за пензију, додао је он.

– Не треба губити из вида да пензије нису милостиња него основно право на нормалан живот – казао је Видојевић. Он је подсетио да просечна пензија у Србији износи 217 евра, а да више од 50 одсто пензионера прима испод 170 евра месечно.