Три

Колико добрих пословних прилика има просечан човек у животу?

Младић претпоставља - бесконачно много.

Средовечан човек рачуна на свега неколико - оних правих.

Старац се присећа сваке и жали за оним пропуштеним.

Како се понашамо у пословним искушењима?

Када треба рећи не?  Или можда ипак прихватити сваки понуђен посао?

Шведска

Милан је правник, али је радио тежак посао у Шведској. Био је врло интелигентан.

Имао је положене Microsoft сертификате за Windows администратора.

Стефан, наш заједнички пријатељ ме је замолио да пројектујем и имплементирам једну мању рачунарску мрежу за фирму чији је власник наш човек из Шведске. Одмах сам се сетио Милана - идеалан посао за њега! Може да ради прековремено, не треба му специјалан уговор - а након завршеног посла - имаће лепу референцу.

Стефану сам рекао да имам правог човека за њега.

Остало је још само да добијем Миланов пристанак.

Милан је дошао у заказано време на састанак. Слушао ме пажљиво, али већ на самом почетку ми је била сумњива његова неверица и чудна нервоза, коју је нескривено показивао током мог излагања. Рекао је просто:

- Ја нисам у животу поставио рачунарску мрежу.

- Знам, али ово ти је јединстевна прилика! Да научиш и да за то будеш и плаћен.

- Не, хвала. Немој то више да ми радиш, замолио ме је на крају.

Француска

Ја сам софтверски инжењер. Већ током интервјуа за посао, било ми је јасно да ће Француски пројекат бити захтеван.

Радило се о изузетно кратком року за развој софтwера који је имао тешке и неуобичајене захтеве. Присутне сам чак у једном моменту питао да ли су икада видели нешто слично у професионалној каријери.

Погледали су се између себе, заћутали на кратко, а онда, један по један - признавали да нису.

Мој агент ми је убрзо јавио да сам изабран.

Иако је било је очигледно да ситуација не обећава, прихватио сам посао.

Изазов.

Моја природа Балканца је таква - воли изазове.

Није ми ни први ни последњи у животу, помислио сам.

Имао сам у виду лично искуство, рачунао сам на разум клијената.

За нестварно кратких месец и по дана, непроспаваних ноћи, великог труда и напора, након пробијања првог dead-line, постао сам "problematic resource".

Борба се продужила до половине године.

Моје звоно није зазвонило. Или га клијент није добро чуо.

Не знам.

Луксембург

Фахро је ТВ механичар. Долази повремено у Луксембург да ради на црно.

Френк, мој пријатељ, је купио средњовековни замак из 17. века, са жељом да га адаптира у луксузан стамбени простор за сопствене потребе.

Све је ишло по плану до момента избора фирме која би спровела адаптацију.

Прва, друга, трећа ...

Фирме раде по шаблону. Замак се није уклапао ни у један клише. Специјално зидање каменом разних димензија, висина плафона, 4 куле, недостатак било какве документације, били су само неки од изговора.

Френк је био очајан.

Након трећег одбијања - Френк је затражио помоћ пријатеља. Као у квизу. И добио је.

Упознао сам га са Фахром.

Фахро никада није реновирао замкове. Скоро па ни куће. Али Фахро има око.

Што око види - то рука направи, како се то каже у нашем народу.

И упорност.

На крају - Фахро је са неколицином помоћника реализовао све Френкове идеје.

ТВ механичар је успешно адаптирао средњовековни замак.

Онај са слике.

Радован Остојић, Луксембург