Саборска предвиђања и нагађања

Уочи сваког Архијерејског сабора, годинама се осећа иста атмосфера. Нагађа се шта ће бити теме ио чему ће се одлучивати.Често се показује да о помињаним темама није било речи или нам то није саопштено у званичном саопштењу. Овогодишњи Сабор се налази под великом лупом јавности.

Верски аналитичар Живица Туцић очекује да се Црква изјасни о неким питањима која су у јавности веома присутна.

– Ради се о статусу неколицине епископа, најмање четири, о попуњавању неколико упражњених епархија (средњоевропска, бечка, жичка, зворничко-тузланска). Такође се очекује да Сабор процени изјаве двојице архијереја на недавном митингу, које су наишла на готово неподељену негативну реакцију и у најмању руку чуђење – напомиње Туцић, истичући како се преко реакције политичке елите, медија и јавности не може тек тако прећи. 

То је ставило, сматра он, у нови контекст односе Цркве и државе, Цркве и друштва, којису веома слојевити.

– Црква има своје виђење, влада своје, парламент као једини изабрани и легитиман орган своје. Ако се говори о јединству, онда у обзир треба имати став већине, као парламентарне, али и јавности. О питању Косова настају поделе дубоке, можда и опасне за друштво, али и за Цркву. Однос Црква-држава веома је актуализован, треба га прецизирати на Сабору. Председник Николић је недавно понудио модел„симфонија у секуларизму”, уз поштовање верског плурализма Србије, што је веома битно. Да ли је овај модел могућ? Зато је тај модел потребно дефинисати. Црква треба са своје странеда се изјасни. Треба покренути друштвени дијалог и никога из њега не треба искључити. Црква може сама да га започне и да на Сабору доприноси томе. Највећи део епископата сигурно не жели конфронтацију са државом, односно са владом. То некако и није у духу православља – прецизира Туцић.

Он истиче: –Ово је значајан Сабор,односно могао би такав и бити.”

– Све је у Србији на „прекретници”, у редефинисању, у питању и у тражењу. Црква, ако жели да буде питана, да се чује њен глас, и да буде респектована као друштвени саговорник, треба да има визионарство. Наравно, у складу са јеванђељем. Треба да има слику стварности и сагледавања будућности. Прилика је јединствена за све сфере друштва, као и за њу саму. Црква не сме да допусти да себе маргинализује и бави се само персоналним питањима.

– Она је друштву потребна.Не да га поларизује већ да помогне у друштвеном дијалогу својим ставовима који су допринос општем развитку.Очекивања су да се бројна питања на Сабору разјасне а не прећуте или одложе. Нико нема више времена да чека.Сви су одговорни и позвани да гласно размишљају, решавају конфликте, а не да их стварају – прецизира Туцић.

Али, то су поруке које се углавном чују уочи сваког Сабора.

А. А.

----------------------------------------------

Карлов угао

. Док нам политичари попују, попови воде политику.

. Неки црквени достојанственици толико куну и прете, да се човек прекрсти.

. Црква нам је на небесима, политика у подземљу, а ми смо негде између.

. Један владика је буквално схватио да љуби ближњег свог.

. Тај владика је тако живео, да су верници мислили како је Свети Јован крстио Исуса у ђакузију.

. У небеску Србију се мало улаже. Потребне су нове инвестиције.

. Влада се разликује од цркве по томе што има живе иконе.

. И попови иду у кладионице, да и њих Бог погледа.

. Шта вреди упокојење владе и скупштине, ако се не удари глогов колац.

. Политика је дрога, а зна се како неки свештеници лече наркомане.

Драгутин Минић