Камеронова ненаучена лекција

Док француски председник Франсоа Оланд предлаже формирање економске владе еврозоне и на то добија позитивне сигнале од немачке канцеларке Ангеле Меркел, чини се да скоро нико на континенталном делу Европу ни не придаје превише пажње на то како се жустра дебата о Европској унији води на Острву. Британски премијер Дејвид Камерон се суочава са тим да су биле истините процене свих оних који су рекли да је начином на који је у јануару ове године најавио да ће 2017. године организовати референдум о чланству Велике Британије у ЕУ заправо ставио своју политичку каријеру на коцку.

Парламентарци из Камеронове Конзервативне партије отворено су се поделили у два готово једнака табора при чему један инсистира да се у закон унесе обећање да ће одржати референдум о останку Британије у ЕУ. Распаљено незадовољство у тврђој струји торијеваца није умањило ни то што је Камерон објавио нацрт закона о референдуму, који предвиђа да од грађана буде тражено да одговоре на питање: „Да ли мислите да Уједињено Краљевство треба да остане члан Европске уније?” Додуше, то је питање које ће бити постављено уколико торијевци победе на изборима 2015. година, и када Камерон буде договорио са континенталном Европом какав ће бити статус Британије у ЕУ.

Будући да до тада има још много воде да протече испод Тауербриџа, ЕУ је постала главна политичка тема у редовима торијеваца, а чини се да нису претеране оцене лидера опозиционих лабуриста Еда Милибанда да је Камерон „потпуно изгубио контролу” над својом странком.

Што је најгоре за Камерона, цела ситуација неодољиво подсећа на ситуацију пре 20 година. Тада се конзервативни премијер Џон Мејџор суочавао са бројним кризама, стално под притиском тврдих евроскептика у својим редовима и непрекидним опадањем свог ауторитета у све подељенијој странци што је довело и до пораза конзервативаца на изборима 1997. године. Штавише, тада је и млади Камерон био поражен у трци за посланичко место.

Британски аналитичари кажу да је то била брутална лекција једног од основних принципа британске политике – гласачи ће заборавити многе ствари али никад неће подржати слабог вођу и подељену партију која не брине о њима.

На својој првој партијског конференцији пре седам година, Камерон је рекао да је научио лекцију из деведесетих година прошлог века рекавши да „док родитељи брину о дечијој заштити, како да одведу децу у школу и како да балансирају између посла и породичног живота, ми се бакћемо Европом”. Међутим, изгледа да ипак није научио ту лекцију, већ прави и додатну грешку тиме што се торијевци баве ЕУ уместо питањима економије, социјалних давања, имиграната и криминала који, према свим истраживањима, највише муче Британце. Тако су конзервативци дошли у ситуацију да јој „краду” гласове и левица, али и екстремнија десница као што је све популарнија Партија за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) евроскептика Најџела Фаража.

У ситуацији у којој торијевци у потпуности запостављају горућа економска и социјална питања, лабуристима је препуштена лака борба за гласове жена, пензионера, имиграната и оних који зависе од социјалних давања. Лабуристи су ту на свом терену, као што су и Фаражови евроскептици на свом терену када жустро говоре против ЕУ и ватрено заговарају строжу имигрантску политику, управо оне теме о којих се торијевци тренутно деле у два табора и тиме заправо дувају ветар у леђа Фаражу. Међутим, залажењем у ове теме Камерон је заправо дошао на терен у којем је Фараж већ одавно напредовао и тешко да Камеронова оштра реторика према Бриселу може да „победи” и најблажи Фаражов иступ у Европском парламенту.

Истраживања показују да су гласачи Фаражовог УКИП-а материјално слабији од просечног гласача лабуриста и конзервативаца тако да их торијевско заобилажење економских тема и чињеница да им се економско стање није променило, још више тера од Камерона и приближава Фаражу и намери да његова странка на изборима 2015. први пут уђе у Доњи дом британског парламента.

Чак и када се дотакну економских тема, британски конзервативци углавном причају само о томе како поново постићи економски раст а тај податак неће већину грађана натерати да гласају за њих. Искуство показује да тек када грађани стекну утисак да добробити економског раста осећају у свачијем џепу и када сматрају да је влада на њиховој страни, тек онда дају гласове таквој влади.

Због тога је Камерон још у јануару погрешио што је у центар своје политике ставио питање односа према ЕУ. Премда је та тема у Британији и сада „у моди”, инсистирањем на њој само је дошло до подела међу торијевцима који се не баве успостављањем нове економске политике која ће решити проблеме што више грађана и самим тим им обезбедити гласове 2015. Тек са тим гласовима могу да рачунају да ће да организују прижељкивани референдум. У супротном, завршиће као Џон Мејџор.