Смена у Јелисејској палати

Нови председник Француске Никола Саркози јуче је званично преузео власт од Жака Ширака церемонијом испред Јелисејске палате, председничког здања саграђеног у 18. веку. Пре тога, по протоколу, у получасовном разговору Ширак је предао Саркозију кључеве палате и саопштио му тајни код за нуклеарни арсенал.
После испраћаја Ширака, церемонија је настављена у Јелисејској палати, где је Саркози у кратком говору поручио да је у свету који се стално мења Француској потребна велика промена и да он има одлучности да је спроведе, обавезавши се на толеранцију и отварање према другим политичким опцијама.
Вече пре предаје власти и Ширак се обратио нацији кратким говором који није изашао из оквира његове уобичајене реторике у сличним званичним приликама када се изражава понос на велику нацију Француску. Он је пожелео успех свом наследнику и наговестио да ће се посветити фондацији коју је основао.

Медији с правом називају одлазак Жака Ширака с власти крајем једне ере, јер су у последњих четврт века практично на челу Француске била само два човека. Пре Ширака који је на председничкој дужности био 12 година, Франсоа Митеран је у Јелисејској палати провео 14 година (такође два мандата), па се од Николе Саркозија, рођеног после Другог светског рата, очекује реформа комплетне државе. Саркози не крије да је спреман да преузме ризик и иницијативу, да успостави ауторитет и "заведе ред", што је нагласио и у јучерашњем говору.

Саркози, који је рођен 28. јануара 1955. године, ушао је у политички живот као врло млад, 1977. године као локални одборник у париском предграђу Неји-сир-Сен, где је касније био и председник општине (од 1983. до 2002). Министар за буџет и портпарол владе био је у периоду 1993–1995, министар унутрашњих послова 2002–2004, а министар економије је постао 2004. Исте године изабран је и за председника странке УМП, а 2005. поново је дошао на место министра унутрашњих послова, одакле се винуо до шефа државе.

Одласком Жака Ширака, сматра се, завршиће се ера "председничких монарха", односно политичке елите која никоме није полагала рачуне за своја претеривања. Ширак је скратио председнички мандат са седам на пет година, али исту радикалност није показао и кад је реч о осталим аспектима живота у Јелисејској палати. Социјалисти су га у оптужили у предизборној кампањи да је знатно премашивао годишњи буџет председничке палате од 32 милиона евра.

Последњих година Ширак је ишао из неуспеха у неуспех, како у земљи, тако и на међународном плану. Француско "не" европском уставу (мај 2005), немири у предграђима (новембар 2005), демонстрације младих због уговора о првом запослењу (март и април 2006), све је то показало да је Француској потребан млађи и енергичнији човек који ће је извести из економске кризе и вратити јој место и углед у Европи. Саркози се одмах потрудио да докаже да он јесте тај и после церемоније предаје власти отпутовао у своју прву званичну посету Немачкој да се сусретне са Ангелом Меркел

Ипак, оно због чега ће Ширак код већине Француза увек имати кредит јесте његово "не" америчкој политици према Ираку. Међутим, није се супротставио бомбардовању Југославије од стране НАТО-а 1999. године.

Рођен 29. новембра 1932. године, Жак Ширак је у политички живот ушао 1967. као министар, а све од 1974. године, када је постао премијер за време председника Валери Жискара д′Естена, био је непрекидно на високим положајима у држави. Године 1977. постао је градоначелник Париза и био на тој функцији 18 година. Први пут је ушао у председничку трку 1981, други пут је покушао 1988, али тек у трећем покушају, 1995. године, постао је председник, а поново је изабран на ову функцију 2002. Практично, још од 1974. године овај политичар живи у државним резиденцијама, а сада се, како јавља АФП, преселио у двоспратни стан на левој обали Сене док не нађе одговарајући смештај.

Шираку се приписује да је умешан у неколико корупцијских афера када је био градоначелник Париза (од 1977. до 1995. године), као и у скандал око изборне крађе у истом периоду, што он пориче. Међутим, управо за време његовог шефовања државом кулминирало је незадовољство Француза политичком елитом, о чему ће остати као сведочанство и велики број књига и филмова који критично и сатирично говоре о његовој жеђи за моћи.

Ширакова супруга Бернадет, с којом се оженио 1956. и с којом има две кћерке, Лоранс и Клод, усавршила је улогу прве даме до перфекције. Паризом већ тутње гласине да ће нова прва дама Сесилија Саркози можда бити проблематична за Јелисејску палату због своје независне природе. Саркозијева супруга, која се није појавила са мужем на гласању у другом кругу, а на прославу победе дошла са закашњењем од неколико сати, блистала је, међутим, на јучерашњој церемонији којој је присуствовала комплетна Саркозијева породица (његова два сина из претходног брака, Сесилијине две кћерке из претходног брака, као и њихов заједнички син).

У међувремену, Никола Саркози, припрема своју "револуционарну владу", у коју ће укључити и политичаре из Социјалистичке партије. Нова влада Француске имаће, како је најавио, 15 министара и међу њима седам до осам жена, што ће бити први пут у француској историји да се поштује равноправно учешће жена у саставу владе. "Фигаро" наводи да ће се међу њима сигурно наћи Мишел Алио-Мари, Кристин Лагард, Валери Пекрес и Рашида Дати. Исти лист тврди да је Бернар Кушнер практично већ прихватио понуђено место министра спољних послова.

Очекује се да до понедељка буде обелодањен комплетан састав владе.